Uprkos apelima da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila 1.200.000 hektara oranica
Srbija ima 4.075.000 hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica.
“Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. 95% svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta”, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
