Izmene u sistemu subvencija ne odnose se na 95 odsto registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a od preostalih pet odsto očekujem da budu najveći korisnici sredstava iz pretpristupnih fondova, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona je u Subotici, pred Skupštinu Regionalne privredne komore Subotica, podsetila u izjavi novinarima da je planirani agrarni budžet za narednu godinu manji za oko 10 odsto u odnosu na ovogodišnji.

To je, po njenim rečima, rezultat odluke da se sredstva koriste “krajnje racionalno”, da se subvencionišu površine do 20 hektara i da se ne daju subvencije za izdavanje zemlje u zakup. Ministarka je dodala da će sve ostale mere biti iste, odnosno podsticaji u stočarskoj proizvodnji i premije, a biće uvedene i dve nove mere za stimulisanje ove grane poljoprivrede – subvencije za kvalitetne priplodne krave tovnih rasa i subvencije za tovnu jarad.

“Očekivali smo da ćemo sa velikim stimulisanjem ratarske proizvodnje imati i veću stočarsku proizvodnju. Nažalost, to se nije desilo”, rekla je ministarka.

Ona je ocenila da se ovim izmenama postižu uštede, u sklopu sveobuhvatnih mera štednje, podstiče stočarstvo i štite mala i srednja poljoprivredna gazdinstva.

Velika gazdinstva korisnici sredstava iz pretpristupnih fondova

Bogosavljević Bošković tvrdi da se navedene izmene ne odnose na 95 odsto, odnosno više od 310.000 gazdinstava koja ostvaruju pravo na subvencije, već će dobiti pravo na još dve mere stimulisanja stočarstva.

“To ne znači da državi Srbiji nije stalo i do onih pet odsto poljoprivrednih gazdinstava koja imaju posed veći od 20 hektara. Naprotiv, itekako nam je stalo do ovih gazdinstava”, rekla je Bogosavljević Bošković.

Ona očekuje da će ovih pet odsto gazdinstava biti najveći korisnici sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije, gde je na raspolaganju 175 miliona dolara, te da će ta sredstva biti dostupna već krajem sledeće godine.

“Mi želimo da i ovi veliki koriste ova sredstva, a naravno njima će biti na raspolaganju i sve druge mere koje mi dajemo. Jedino će biti uskraćeni u ovom delu biljne proizvodnje – neće dobiti za 100, ali će dobiti za 20 hektara. Pri tom, i njima su na raspolaganju sve mere agrarne politike vezane za stočarstvo, za koje država ima veći interes”, rekla je ministarka.

Upitana o opasnosti liberalizacije tržišta sirovog mleka po domaće farmere, ona je rekla da je upoznata sa tim problemom, da je on nasleđen jer datira još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te da vodi razgovore sa ministrom Rasimom Ljajićem kako bi se domaće tržište zaštitilo.

“Ja verujem da nećemo imati višak mleka jer smo u prethodnim mesecima puno radili na tome da imamo gde da plasiramo naše proizvode. Napravili smo dobar posao sa Ruskom federacijom i mnoge naše velike kompanije izvoze značajne količine prerađenih proizvoda od mleka”, rekla je Bogosavljević Bošković.

Ona je podsetila da je nedavno potpisan protokol o izvozu jagnjećeg mesa na tržište Kine, te da je nekoliko kompanija već pokazalo interes za izvoz na to tržište.

“Mi nismo zadovoljni količinom kojom trenutno raspolažemo, ali vrlo intenzivno razgovaramo sa velikim inostranim kompanijama o zajedničkim ulaganjima kako bismo obezbedili svež kapital i kako bi brže i jednostavnije podigli proizvodnju u ovoj oblasti”, rekla je Bogosavljević Bošković.

RTV