Srbija priprema izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje bi trebalo da ubrzaju izgradnju solarnih i vetroelektrana, olakšaju položaj kupaca-proizvođača i konačno omoguće rad energetskih zajednica. Organizacije civilnog društva upozoravaju, međutim, da ubrzavanje procedura ne sme da ugrozi plodno zemljište, izvore vode, biodiverzitet i interese lokalnih zajednica

Ministarstvo rudarstva i energetike priprema Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Pre izrade konkretnog teksta zakona objavljene su Polazne osnove, na koje je javnost od 19. juna do 7. jula mogla da dostavi predloge, komentare i primedbe.

Prema podacima Ministarstva, primljena su 94 komentara od 15 podnosilaca. Značajan broj predloga odnosio se na konkretna zakonska rešenja, koja bi trebalo da budu razmotrena u narednoj fazi, tokom izrade Nacrta zakona.

Među organizacijama koje su dostavile veliki broj komentara nalaze se Centar za unapređenje životne sredine, Beogradska otvorena škola i Platforma za društveni razvoj i inovacije. Njihovi predstavnici ocenili su za Danas da najvažniju najavljenu novinu predstavlja uvođenje zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije.

Brže dozvole za solarne i vetroelektrane

Zone ubrzanog razvoja bile bi područja koja bi država unapred odredila kao pogodna za izgradnju solarnih i vetroelektrana. Na tim lokacijama dozvole bi trebalo da se izdaju brže i uz manje administrativnih koraka, dok bi pojedini projekti mogli da budu oslobođeni obaveze sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu.

Uvođenje ovih zona deo je usklađivanja domaćih propisa sa evropskim direktivama RED II i delom RED III, koje podstiču veću upotrebu energije iz obnovljivih izvora.

Organizacije civilnog društva podržavaju ubrzavanje energetske tranzicije, koja je važna za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, energetsku sigurnost i ostvarivanje klimatskih ciljeva. Ipak, upozoravaju da se kraće procedure ne smeju svesti na smanjenje kontrole nad projektima koji mogu imati posledice po prirodu i lokalno stanovništvo.

Posebno je važno utvrditi da li Srbija raspolaže dovoljno pouzdanim podacima da bezbedno odredi područja na kojima će razvoj OIE imati prioritet. Granice ekološke mreže još nisu konačno utvrđene, procedure procene uticaja i dalje se razvijaju, dok postoje i brojni problemi u oblasti prostornog planiranja.

Zbog toga bi određivanju zona ubrzanog razvoja morale da prethode detaljne analize prostora, staništa, zemljišta, vodnih resursa i prisustva zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

Zaštititi plodno zemljište, vodu i biodiverzitet

Ključno pitanje nije da li Srbija treba da razvija obnovljive izvore energije, već na kojim lokacijama i pod kojim uslovima će se novi objekti graditi.

Neodgovarajuće planiranje velikih solarnih i vetroenergetskih projekata može da dovede do zauzimanja kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, fragmentacije staništa, ugrožavanja ptica i drugih životinjskih vrsta, kao i do pritiska na izvore vode i lokalnu infrastrukturu.

Organizacije zato traže da proces izmene zakona bude otvoren, transparentan i da u njega budu uključeni stručna javnost, civilno društvo, privreda, lokalne samouprave i stanovnici područja na kojima se planiraju novi projekti.

Energetska tranzicija i zaštita prirode, kako ističu, ne treba da budu suprotstavljeni ciljevi. Dugoročno održiv razvoj obnovljivih izvora moguć je samo ukoliko se istovremeno štite prirodni resursi i prava lokalnih zajednica.

Prednost krovovima i degradiranim površinama

Jedna od ključnih preporuka je primena načela „prvo već izgrađeni prostori“. To znači da bi prednost trebalo dati postavljanju solarnih panela i drugih OIE objekata na lokacijama koje su već izgrađene ili degradirane, umesto na plodnom zemljištu i prirodnim staništima.

Takve lokacije obuhvataju:

• krovove i fasade stambenih i poslovnih zgrada;
• industrijske zone i napuštene industrijske komplekse;
• parkinge i infrastrukturne koridore;
• napuštene kopove, deponije i druge degradirane površine.

Na ovim prostorima proizvodnja energije može se povećati uz znatno manje rizike po biodiverzitet, poljoprivrednu proizvodnju i korišćenje zemljišta.

To ne znači da veliki projekti na novim lokacijama treba da budu potpuno isključeni, već da bi pre njihovog odobravanja trebalo proveriti da li postoje odgovarajuće već izgrađene ili degradirane površine.

Propisi nisu međusobno usklađeni

Jedan od najvećih problema za građane i privredu jeste veliki broj dozvola i administrativnih postupaka koji se moraju sprovesti pre izgradnje elektrane.

Organizacije upozoravaju da izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije neće biti dovoljne ukoliko istovremeno ne budu usklađeni propisi iz oblasti planiranja i izgradnje.

Prema evropskim pravilima, postupci odobravanja, sertifikacije i licenciranja moraju biti objektivni, srazmerni i neophodni. Svaki zahtev koji se postavlja pred investitora ili kupca-proizvođača trebalo bi da ima jasno opravdanje, poput zaštite stabilnosti elektroenergetske mreže, bezbednosti objekta, zaštite od požara, životne sredine ili imovinskih prava.

Postupke koji samo ponavljaju već proverene podatke, a ne utiču na zakonitost i tehničku bezbednost projekta, trebalo bi ukinuti ili objediniti sa drugim procedurama.

Jednostavnije procedure za manje elektrane

Među predloženim rešenjima nalaze se sistem jednostavnog obaveštavanja nadležnih institucija i takozvano pozitivno ćutanje administracije za manje projekte.

Pozitivno ćutanje značilo bi da se zahtev smatra prihvaćenim ukoliko nadležni organ ili operator distributivnog sistema ne odgovori u propisanom roku, pod uslovom da su dostavljeni svi potrebni podaci i ispunjeni tehnički zahtevi.

Evropska direktiva upućuje države članice da razmotre jednostavnije postupke obaveštavanja za solarne elektrane snage do 50 kilovata, uz obavezno očuvanje stabilnosti, pouzdanosti i sigurnosti mreže.

Operator distributivnog sistema i dalje bi proveravao da li elektrana može bezbedno da se priključi, ali bi se izbegli nepotrebni koraci koji usporavaju investicije domaćinstava i manjih preduzeća.

Organizacije smatraju da iz javnosti treba ukloniti predstavu da krovne solarne elektrane same po sebi predstavljaju opasnost za elektroenergetski sistem. Kontrola priključenja je neophodna, ali ne treba da bude razlog za zadržavanje nesrazmernih birokratskih prepreka.

Prozjumerima omogućiti prodaju viškova

Kupci-proizvođači, odnosno prozjumeri, proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe, najčešće u krovnim solarnim elektranama, dok višak predaju u mrežu.

Polazne osnove najavljuju unapređenje njihovog položaja i veća prava na tržištu električne energije. Jedan od predloga je da prozjumeri svoje viškove mogu da predaju ili prodaju bilo kom snabdevaču ili energetskoj zajednici, umesto da budu ograničeni postojećim modelima.

Posebno pitanje odnosi se na domaćinstva koja su stekla pravo na neto-merenje. Od 1. januara 2027. trebalo bi da počne primena drugačijeg sistema obračuna, koji bi za deo kupaca-proizvođača mogao biti manje povoljan.

Predlog organizacija je da domaćinstva koja su već stekla status kupca-proizvođača zadrže pravo na neto-merenje do isteka životnog veka elektrane, pod uslovima i sa parametrima na osnovu kojih je status odobren.

Samo sedam stambenih zajednica u sistemu

Poseban problem predstavlja položaj stambenih zajednica koje proizvode električnu energiju. Prema navodima organizacija, u Srbiji je registrovano svega sedam stambenih zajednica sa statusom kupca-proizvođača, što pokazuje da postojeći model nije dovoljno podsticajan.

Stambene zajednice trenutno koriste proizvedenu električnu energiju kroz obračun viška koji je prethodno predat u mrežu. Na taj način se na proizvedene i potrošene kilovat-sate obračunavaju pristup distributivnom sistemu, akciza i PDV.

Takav model im ne omogućava direktnu potrošnju energije u realnom vremenu, iza brojila, iako je upravo direktna potrošnja presudna za smanjenje računa i povraćaj investicije u razumnom roku.

Predloženo je da se, dok operator distributivnog sistema ne obezbedi odgovarajući način merenja, sva proizvodnja stambenih zajednica tretira kao direktna potrošnja.

Energetske zajednice postoje samo u zakonu

Zajednice obnovljivih izvora energije uvedene su u srpsko zakonodavstvo još 2021. godine, ali podzakonski akti potrebni za njihovo praktično funkcionisanje nisu usvojeni.

Zbog toga u Srbiji, uprkos postojanju zakonskog osnova, još nema nijedne operativne zajednice obnovljivih izvora energije.

Polazne osnove najavljuju uklanjanje regulatornih prepreka i stvaranje uslova za uključivanje građana, lokalnih samouprava, preduzeća i drugih aktera. Energetska zajednica mogla bi, na primer, da proizvodi električnu energiju u zajedničkoj solarnoj elektrani i da je deli među svojim članovima.

Predloženo je da se zakonom jasno omogući deljenje energije između članova zajednice, uključujući i energiju proizvedenu u elektranama pojedinačnih kupaca-proizvođača.

Pored regulatornih promena, biće potrebne i finansijske, poreske, tehničke i druge mere podrške, kako bi energetske zajednice zaživele u praksi i omogućile građanima i lokalnim sredinama da imaju direktnu korist od energetske tranzicije.

Konačna zakonska rešenja tek treba da budu izrađena. Njihov kvalitet zavisiće od toga da li će ubrzavanje izgradnje novih kapaciteta biti praćeno zaštitom poljoprivrednog zemljišta, prirodnih resursa i lokalnih zajednica, kao i stvarnim uklanjanjem prepreka za krovne solarne elektrane, prozjumere i zajedničke energetske projekte.