U odnosu na dosadašnju primenu u raspodeli kvote za uvoz vina poreklom iz EU po preferencijalnoj stopi, ukupna godišnja količina od 2,5 miliona litara sada podeljena je na Kvotu A u količini od 2.250.000 litara i Kvotu B u količini od 250.000 litara
U skladu sa Odlukom Vlade Srbije o uvozu vina iz EU po preferencijalnoj stopi, od 23. decembra 2022., navedeno je da ukupna propisana kvota za uvoz vina sa preferencijalnim poreklom EU iznosi 2,5 miliona litara na godišnjem nivou.
”Srbija je potpisala sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. i njime je definisana kvota za uvoz vina iz EU, koja iznosi 2,5 miliona litara za godinu dana, koje se bez carine uvozi u Srbiju. To pravilo važilo je za svaku cenovnu kategoriju. Novim pravilnikom je ta cenovna kvota podeljena, pa se kvota A odnosi na vina svih cenovnih razreda, a kvota B na vina koja koštaju ne manje od 20 evra po litru“, objašnjava član UO Udruženja distributera vina Miloš Pavlović.
Iz Uprave carina ističu da je navedenom odlukom u odnosu na dosadašnju primenu u raspodeli kvote ukupna godišnja količina od 2,5 miliona litara sada podeljena na Kvotu A u količini od 2.250.000 litara, koja se deli na kvartalne kvote u količini od 562.500 litara i Kvotu B u količini od 250.000 litara, za kategorije vina čija nabavka i isporuka imaju drugačiju, odnosno specifičnu dinamiku.
Maksimalna količina u okviru Kvote A, koju može da uveze jedan privredni subjekt u okviru svakog kvartala je 15 odsto kvartalne kvote, odnosno 84.375 litara.
U okviru Kvote A nema vrednosnog limita, u smislu ograničenja carinske vrednosti po litri vina. Upravljanje Kvotom B se vrši po principu “First come – First serve”, bez kvartalnih limita, a odnosi se na vina čija vrednost nije manja od 20 evra po litru.
Prema rečima Pavlovića, ova nova pravila ne dotiču domaće proizvođače jer Srbija proizvodi manje vina nego što se popije, i to drastično manje. Dakle, oni svojom proizvodnjom nisu ni blizu u mogućnosti da podmire potrebe domaćeg tržišta, što se tiče konzumacije vina. ”Ova pravila na neki način pomažu turizmu Srbije, koji se razvija, a tu pre svega mislim na Beograd, Novi Sad i turističke centre kao što su Kopaonik, Zlatibor, banje… Praktično, mogu da ponude neka vina iz uvoza po cenama koje su konkurentne cenama u inostranstvu, što pomaže konkurentnosti našeg ugostiteljstva i turizma. Pomaže uvoznicima vina da mogu da ih plasiraju na našem tržištu po povoljnijim cenama i da naši domaći potrošači ne plaćaju previsoke cene, kao ni naši turisti“, ocenio je Pavlović.
Uputstvo sa detaljnim objašnjenjem Uprave carina o primeni nove Odluke o uvozu vina iz EU po preferencijalnoj stopi može se naći na sajtu ove institucije.
Biznis