Potražnja organskih proizvoda u Srbiji ostaje mala, te tržište organske hrane u našoj zemlji gotovo da ne postoji. Zbog ovoga, izvoz za domaće proizvođače nije prednost, već jedini način opstanka
Direktor firme “Global Seed” Jovica Kosanović kaže da se našim proizvođačima ova vrsta proizvodnje ne isplati, a smatra da je za trenutnu situaciju najveći krivac tržište, odnosno slaba potražnja, zbog koje su i osuđeni na uvek rizično strano tržište.
“Glavno tržište je Zapadna Evropa, pre svega Nemačka, Italija, a delimično i Švajcarska. Tu nailazimo na probleme koje prate srpsko tržište. Pre svega nismo deo EU, pa smo izmešteni sa glavnih tržišta. Troškovi su uvek znatno veći, a stavljaju nas i na poslednje mesto u njihovim lancima snabdevanja i obezbeđenja sirovina”, rekao je Kosanović.
Takođe, on kao primer navodi prodajnu cenu organske pšenice koja je između 25 i 26 dinara, dok cena kovencionalne pšenice iznosi 22 dinara. “Kada posmatramo ovaj primer, cena je izjednačena, a zapadno tržište nas je nateralo da tu cenu i prihvatimo. Ukoliko to ne uradimo, oni imaju druge izvore snabdevanja i mi smo onda ostavljeni da radimo šta želimo”, kaže Kosanović.
Iako država pomaže domaćem proizvođaču subvencijama po hektaru koje su 63.000 dinara, ovo ipak ne znači mnogo velikim proizvođačima. Primera radi, Kosanovićeva firma obrađuje preko 1.600, dok država potpomaže maksimalno 20 hektara.
“Veći proizvođači kao što smo mi naspram proizvodnje ipak ostvaruju malo subvencija. To je svega nekih milion dinara na 1.600 ha, a kada se sve to podeli, mi subvenciju kao i da nemamo”, rekao je Kosanović.
Sa druge strane, iako malim proizvođačima subvencija znači mnogo, oni se i dalje suočavaju sa lošim tržištem, dok im se izvoz ne isplati zbog male proizvodnje. Uprkos surovosti tržišta, podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da iz godine u godinu u Srbiji raste broj onih koji se opredeljuju za organsku proizvodnju, a savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović kaže da zabeležen porast govori u prilog tome da se organska proizvodnja isplati.
“Treba vrlo pažljivo staviti na papir čitavu priču kad ulazite u organsku proizvodnju i zapitati se da li ste spremni za to. Može da se isplati, mogu ljudi jako pristojno i fino da žive od toga, međutim, pitanje je gde im je to tržište i kako dolaze do njega”, kaže Jovanović.
Komentarišući zašto kupci u Srbiji nisu dovoljno zainteresovani za organske proizvode, Jovanović ocenjuje da je to zato što nemamo više novca.
“Cena organskih proizvoda je ključna stvar, ali pričalo se tu i o poverenju o tome da li je to zaista organsko, uvek ima tih aspekata zbog čega radimo na tome da se svest kod potrošača poveća, kako bi zapravo znali šta znači kada je neki proizvod organski”, ističe Jovanović.
Takođe, objašnjava da organski proizvod ne znači da on nije prskan, nego da je proizveden prema Zakonu o organskoj proizvodnji i navodi da proizvodi koji se zvanično deklarišu kao organski moraju imati znak koji je propisan na nivou države.
“Cena jeste velika prepreka, međutim edukovani potrošač zna da taj proizvod više vredi, kao i da poseduje kvalitete koji nemaju veze sa cenom i da manja količina tih proizvoda može da donese veće dobrobiti”, rekao je Jovanović.