Berbu kukuruza nakratko je zaustavila kiša, ali već je sasvim izvesno da ćemo ga ove godine ubrati znatno više i na njemu zaraditi bolje nego na lanjskom, s kojim smo doživeli pravi fijasko na izvoznim tržištima.
Ovogodišnjeg kukuruza ćemo, po proceni dobrih poznavalaca, za izvoz imati oko 2,5 miliona tona, što znači da bismo, ako imamo u vidu sadašnje cene, na njemu mogli zaraditi oko 300 miliona evra.
Vrednost izvoza nije velika u odnosu na ukupne količine koje svetu možemo prodati, pre svega zbog dobranog pada cene i na svetskom i domaćem tržištu.
Problem je, poručuju upućeni, u tome što će i loš imiy zbog aflatoksina malo umanjiti tražnju za žutim zrnom iz Srbije i verovatno uticati na cenu. U svakom slučaju, ona je i sada izuzetno niska, vrti se oko 13 dinara kilogram. Izvoznici barataju cenom od oko 110 evra po toni kukuruza.
Sasvim je opravdano, vele u toj branši, da se veliki deo uskladišti i prodaje od proleća. Pomenimo, Srbija ima kukuruza koji nije zaražen aflatoksinom čak i iz 2011. godine, tako da su prelazne zalihe oko milion tona čistog, zdravog zrna. U žitnim organizacijma smatraju da je najbitnije da se silosi valjano očiste i pripreme, kao i da se zaraženi kukuruz uskladišti na jednom, poznatom mestu tako da se psihološka situacija oko aflatoksina iz Srbije prevlada i da se vratimo na tržišne pozicije kakve smo imali.
Sve u svemu, kukuruz i dalje ostaje naša glavna biljna kultura i najvažniji proizvod poljoprivrede, a i u ovoj godini će imati oko 22 odsto udela među deset proizvoda koji imaju najveću vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji.
Dnevnik
