Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić izjavio je danas da je ukupan izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda u prošloj godini dostigao 2,85 milijardi dolara, dok je uvoz u toj oblasti bio upola manji – 1,4 milijarde.

“Taj odnos bi bio još bolji kad bi struktura izvoza išla prema finalnim proizvodima, a struktura uvoza samo za ono što je neophodno za repro lanac”, ukazao je Miletić govoreći na NIN Fokusu na temu “Budućnost srpske poljoprivrede”.

Miletić je poručio da su neki proizvođači iskoristili šansu ako se govori o obimu izvoza, ističući da kvalitet poljoprivrednih proizvoda u Srbiji nije ni sporan.

Prema njegovim rečima, procenjena vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je oko 6,6 milijardi dolara, ali da je realni potencijal oko 10 milijardi. “To je realni potencijal”, rekao je.

Miletić je naglasio da nas je, “kako god to danas zvučalo, poljoprivreda održala u najtežim vremenima i 90-ih godina”.

Taj sektor godinama unazad, primetio je, učestvuje prosečno gledano sa oko 10 odsto u BDP-u, dok u zaposlenosti učestvuje sa oko 20 odsto.

“To je vrlo interesantno, imajući u vidu da je još visok procenat nezaposlenosti u Srbiji, posebno kod mladih koji još nisu u toj meri okrenuti kao oblasti u kojoj se može kvalitetno živeti i raditi i praviti porodične kompanije”, rekao je on.

Miletić je istakao da mora da se uvede red u korišćenje državnog zemljišta, jer to i nije pokretno dobro, te se ne može odneti i preneti. Kada se kupuje, zemljište mora da se privede nameni.  Miletić je ukazao da je najnoviji primer investicija nemačkog Tenisa i ukazao da je važno reći investitoru u kakvom je jasnom statusu zemljište.

“To je nezavisno od patriotizma, to je pitanje odnosa prema zapošljavanju, a ne prema osećaju afekcije da postoji zemlja koja se ne koristi, a veliki deo zemljišta nije u upotrebi”, rekao je Miletić i opazio da se u neku ruku i stavio na stranu kada je reč o razmišljanja vezano za vlasništvo nad zemljištem.

On se osvrnuo i na sankcije koje je Zapad uveo Ruskoj Federaciji, i ukazao da je usled toga došlo do viškova u EU i pada cena, što je uticalo i na CEFTA tržište.

“To se na naše proizvode odrazilo tako da je smanjen potencijal izvoza na ta tržišta”, rekao je on.

Tanjug