U Srbiji se susrećemo sa diskriminacijom različitih grupa žena, a kategorije koje najteže žive su žene iz ruralnih sredina. Značajno je da one prepoznaju svoju šansu i mogućnosti koje im pružaju fondovi EU, prekogranična saradnja i povezivanje.
“U ruralnim sredinama uslovi su teži nego u onim urbanim, a to se dodatno odnosi na život žena. Veoma je značajno podsticati razgovore na ovu temu, permanentno obnavljati i sprovoditi podsticajnu politiku u odnosu na ruralne sredine i žene u njima. Neophodno je da se oko ove teme okupi veliki broj ljudi i institucija i da svi zajedno pokušamo da stvari pomeramo unapred”, istakao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor otvarajući međunarodnu konferenciju ”Žene u ruralnim područjima i prekogranična saradnja“, u organizaciji Inicijative mladih lidera (AEBR), CESCI, ICBS i uz podršku EU Info kutka Novi Sad.
Pomoć iz fondova EU za osnaživanje žena
Načelo rodne ravnopravnosti je jedno od evropskih vrednosti i osnovno pravo. To je imperativ za privredni rast i društvenu koheziju i stoga je usađen u podršku EU partnerskim zemljama. Delegacija Evropske unije izdvaja veliki novac preko fondova za prekograničnu saradnju za pomoć civilnim i ženskim organizacijama. EU na taj način želi da ohrabri i osnaži žene da apliciraju za pomoć kako bi razvile i unapredile svoje aktivnosti – rekla je Ana Milenić, vođa programa za ljudska prava i pitanja rodne ravnopravnosti Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Dodala je da je Evropski savet za spoljne poslove u rodne ravnopravnosti oktobru 2015. usvojio ambiciozne zaključke Saveta o rodnoj ravnopravnosti i potvrdio novi Rodni akcioni plan za period 2016. – 2020. godine. Tome je ključni doprinos dao zajednički radni dokument ”Rodna ravnopravnost i jačanje položaja žena: promeniti život devojčica i žena uz pomoć spoljnih odnosa Evropske unije 2016 – 2020, koji su pripremile službe Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).”
Žene u ruralnim sredinama najteže žive
U Srbiji se susrećemo sa diskriminacijom različitih grupa žena, a kategorije koje najteže žive su žene iz ruralnih sredina. Udružene mogu više da urade na poboljšanju svog položaja, kao i da bolje vide mogućnosti koje im za njihov razvoj i prosperitet nude fondovi Evrospke unije, ocena je Maje Sedlarević, koordinatorke Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine.
”Različite grupe žena su na ovaj ili onaj način ugrožene i diskriminisane, ali svakako one iz ruralnih područja najteže žive. Značajno je da one prepoznaju svoju šansu i mogućnosti koje im pružaju fondovi EU, prekogranična saradnja i povezivanje. Isto kao što smo se mi u okviru Ženske parlamentarne mreže okupile oko istog cilja i zajedno radimo na tome, tako i žene iz ruralnih područja udružene mogu mnogo više da urade nego pojedinačno“, istakla je Sedlarević.
Olivera Radovanović, žena na čelu Ženske ruralne mreže Vojvodine smatra da karika koja nedostaje kao instrument u ruralnom razvoju jeste država i ona treba da pomogne na putu do EU i efikasnijeg ruralnog razvoja. Odliv mladih sa sela se može zaustaviti preko žena, a taj model možda može da bude pilot model. EU je uspela u tome, smatra Radovanović, a naša država treba da upre pogled u evropske stategije i da za ruralni razvoj izdvoji mnogo više novca.
Žene u Srbiji, čulo se u diskusiji, koja je patrijalhalna, tradicionalna i siromašna zemlja, su često zavisne i nesrećne i ne znaju kako i čime da pomognu sebi. U Vojvodini i selima oko Beograda je nešto bolja situacija, naročito kada su obrazovanje, dostupnost socijalnim i zdravstvenim uslugama, kao i kada je vlasništvo i nasleđivanje u pitanju, nego u jugoistočnoj Srbiji.
Znajući sve to, postavlja se pitanje, smatraju učesnice skupa, da li je i koliko realno da male civilne i ženske organizacije dođu do EU fondova, a suština je i u jednostavnijoj dostupnosti izvorima finansiranja. Žene često nemaju uslova da se uključe u projekte jer nemaju za to potrebno dodatno obrazovanje. Zbog toga je nužno promovisati ekonomski razvoj na lokalnom nivou, alternative, pomoć ženskim organizacijama, kao i njihovo osnaživanje i regionalno povezivanje.
Ako je budućnost privrede i poljoprivrede i u malim seoskim gazdinstvima i ako su oni velika šansa za razvoj, ne sme se zaboraviti da su ta gazdinstva na leđima žena. Stoga su udruženja žena na selu velika šansa za njih. Postoje programi koji pružaju pomoć poljoprivrednim gazdinstvima, ali žene, najčešće, nisu registrovane kao one koje vode posao i nisu vlasnice imanja i gazdinstava.
Više na Agrosmart
