Površine zasađene jagodom, prema podacima šabačke Direkcije za poljoprivredu, na teritoriji tog grada tokom protekle tri godine povećane su sa 150 na 600 hektara.

Jagoda se u tom regionu gaji na 450 hektara sa folijom, a 150 hektara je zasađeno bez zaštitne folije.

Direktor te direkcije Predrag Srdanović objasnio je da je jagoda postala hit, nakon odluke grada da sufinansira izgradnju bunara za navodnjavanje parcela.

“Za protekle tri godine u pocerskim selima je u 174 bunara uloženo 201.000 evra i taj projekat se nastavlja i ove godine. Voda je uslov za intenzivnu proizvodnju jagode, a mi imamo parcele od 20 ari do tri hektara”, rekao je Srdanović.

On je naveo da je investicija u hektar zasada jagode, koja obuhvata bunar, sisteme za navodnjavanje, sadnice i foliju, oko 10.000 evra i da se isplati u prvoj godini roda te dvogodišnje biljke.

“Moramo reći i da je rod jagode na foliji od 20 do 30 tona po hektaru, a bez nje do osam tona. Jagoda je prošle godine prodavana na njivi po 150-170 dinara za kilogram i lako je napraviti račun, ali treba znati da je to najteži poljoprivredni rad, jer se sve obavlja ručno i motikom”, pojasnio je Srdanović.

Zbog velika zainteresovanosti poljoprivrednika u reonu Šapca za proizvodnju jagodičastog voća, taj grad je počeo sa proizvodnjom hladnjače i centra za doradu i distribuciju.

Projekat je vredan oko 20 miliona evra, a hladnjača će imati kapacitet 2.000 tona.

Trenutno se jagode skladište u pet hladnjača ukupnog kapaciteta 10 tona.

Beta.