Ministarstvo poljoprivrede pokreće javnu raspravu o izmenama Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koje donose nova pravila za podršku sektorima vinarstva i pčelarstva, promociju domaćih proizvoda, jačanje proizvođačkih organizacija i strože službene kontrole. Javna rasprava trajaće od 15. juna do 5. jula 2026. godine, a zainteresovana javnost može da dostavi primedbe, predloge i sugestije Ministarstvu poljoprivrede

Odluka o sprovođenju javne rasprave doneta je Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Srbije od 11. juna, a cilj je da se kroz uključivanje stručne i zainteresovane javnosti unapredi zakonski okvir kojim se uređuje tržište poljoprivrednih proizvoda.

Predložene izmene donose više važnih novina: uvode se nove mere podrške za sektor vina, pčelarstvo i promociju domaćih poljoprivrednih proizvoda, preciziraju se pravila za proizvođačke organizacije, jačaju službene kontrole i dodatno usklađuje domaći propis sa pravilima Evropske unije.

Nove mere za vino, pčelarstvo i promociju proizvoda

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na uvođenje posebnih mera podrške za uređenje tržišta u sektoru vina. Program podrške donosila bi Vlada, a pravo na mere, u zavisnosti od vrste podrške, imali bi proizvođači grožđa upisani u Vinogradarski registar, proizvođači vina i drugih proizvoda upisani u Vinski registar, priznate proizvođačke i međugranske organizacije, udruženja proizvođača, kao i pravna lica koja se bave destilacijom ili promocijom u sektoru vina.

Nacrt zakona predviđa i mere podrške za pčelarstvo. Pravo na podršku mogli bi da ostvare pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja su prijavila broj košnica i izvršila obeležavanje i registraciju košnica u Centralnoj bazi podataka, kao i proizvođačke organizacije, udruženja pčelara, naučno-istraživačke institucije i pravna lica koja se bave istraživanjem tržišta u pčelarstvu.

Posebno se uvode i mere informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda, sa ciljem jačanja konkurentnosti, veće prepoznatljivosti domaćih proizvoda, podizanja svesti o oznakama kvaliteta i organskoj proizvodnji, kao i boljeg plasmana proizvoda iz Srbije na stranim tržištima.

Programi promocije ne bi smeli da budu usmereni na isticanje robne marke, već na kvalitet, tradiciju, bezbednost hrane, sledljivost, dobrobit životinja, zaštitu životne sredine i održivu proizvodnju. Proizvodi koji su predmet podrške za informisanje i promociju moraju biti poreklom iz Republike Srbije.

Jača uloga proizvođačkih organizacija

Predloženim izmenama detaljnije se uređuje položaj proizvođačkih organizacija, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija. Uvode se jasniji mehanizmi za privremenu suspenziju priznanja ako se utvrde značajne, ali privremene nepravilnosti u radu.

Suspenzija može trajati najduže 12 meseci. Ako se uslovi za priznanje ne ispune ni po isteku tog perioda, ministar može ukinuti rešenje o priznavanju. Takođe, proizvođačkoj organizaciji kojoj se delimično ili u potpunosti ukine rešenje, obustavlja se isplata finansijske podrške za kalendarsku godinu u kojoj je utvrđena nepravilnost.

Ovakvo rešenje trebalo bi da poveća odgovornost organizacija koje koriste javna sredstva, ali i da ojača njihovu ulogu u stabilizaciji tržišta i zastupanju interesa poljoprivrednih proizvođača.

Ugovori ne smeju da narušavaju tržište

Nacrt zakona precizira i ugovorne odnose između poljoprivrednih proizvođača, otkupljivača i prerađivača. U predlogu se navodi da ugovori ne smeju da narušavaju pravilno funkcionisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i da je svaka ugovorna odredba koja je u suprotnosti sa zakonom — ništava.

Ova odredba posebno je važna u okolnostima kada proizvođači često ukazuju na nejasne uslove otkupa, kašnjenja u plaćanju i neravnopravan položaj u odnosu na otkupljivače i prerađivače.

Strože službene kontrole

Predloženim izmenama uvodi se termin „službene kontrole i druge službene aktivnosti”, čime se zakon dodatno usklađuje sa propisima koji uređuju službene kontrole.

Kontrole će se odnositi na tržišne standarde, označavanje, klasiranje trupova, rad kontrolnih tela i moguće obmanjujuće prakse. Inspektori bi proveravali da li se poljoprivredni proizvodi stavljaju na tržište u skladu sa propisanim standardima, da li se pravilno koriste oznake i prodajni nazivi, da li se klasiranje trupova obavlja u skladu sa zakonom i da li kontrolna tela rade u okviru datih ovlašćenja.

Predviđa se i osnivanje posebne radne grupe za klasiranje trupova, radi usaglašene primene sistema po vrstama domaćih životinja kod kojih se klasiranje obavlja.

Za sprovođenje mera milijardu dinara

Za sprovođenje zakona u 2026. godini predviđena su sredstva u okviru budžeta Ministarstva poljoprivrede, preko Uprave za agrarna plaćanja. Za programsku aktivnost „pravila i mere uređenja tržišta” opredeljeno je 1.000.000.000 dinara.

U obrazloženju se navodi da će se deo sredstava obezbediti transformacijom pojedinih postojećih podsticaja, pa je, između ostalog, planirano da se sredstva namenjena podsticajima po košnici preusmere na mere podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu.

Predlozi elektronski ili poštom

Primedbe, predlozi i sugestije na Nacrt zakona mogu se dostaviti Ministarstvu elektronskom poštom, na adresu uredjenjetrzista@minpolj.gov.rs, sa naznakom: „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda”.

Predlozi se mogu poslati i poštom na adresu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina 22–26, 11000 Beograd, sa istom naznakom.

Prezentacija i javna rasprava o Nacrtu zakona biće sprovedene i u formi okruglog stola. O terminu i mestu održavanja javnost će biti naknadno obaveštena putem sajta Ministarstva i portala e-Konsultacije.

Ministarstvo je pozvalo predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i sva druga zainteresovana lica, da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona i dostave svoje primedbe, predloge i sugestije.

Za poljoprivrednike i prerađivače najvažnije pitanje biće kako će predložena rešenja izgledati u praksi – koliko će mere podrške biti dostupne, da li će kontrole biti efikasnije i da li će nova pravila doprineti pravednijim odnosima na tržištu.