Jesenjoj sadnji voćnih sadnica treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje
Sadnice su spremne za sadnju u fazi biološkog mirovanja, nakon opadanja lišća. Sadnja voća u jesen se može izvoditi sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i zemljište zamrzne.
Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sadnje, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije.
Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sadnje, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti. Najosetljivije su sadnice jagodičastog voća. Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sadnja može biti mašinska ili ručna. Najmanje dve nedelje pre sadnje treba uraditi meliorativno đubrenje, ravnanje i pripremu parcele za sadnju.
Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke.
Na kraju prve vegetacije voćke posađene u jesen su i do 50% razvijenije nego one posađene u proleće. U jesen je izbor sadnog materijala puno bolji, kako po sortimentu, tako i po kvalitetu, jer se uvek prvo proda ono najkvalitetnije. Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice u jesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.
Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo iscrpljuju, jer koren u trapu koristi dosta rezervne hrane iz debla za zarašćivanje rana koje su nastale vađenjem iz rastila i obnavljanje žilica korena koji je neminovno pokidan prilikom vađenja. Takođe, prilikom vađenja sadnica iz trapa, sadnice dolaze u kontakt sa prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena. Ako se sadnice pre sadnje čuvaju u hladnjači treba im povremeno kvasiti korenov sistem i održavati optimalnu vlažnost vazduha.
Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posađene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.
Priprema sadnica za sadnju
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Korenov sistem treba da je dobro razvijen, spojno mesto dobro sraslo, a nadzemni deo zdrav i bez mehaničkih oštećenja. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta.
Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj način se postiže zarastanje rana na osnovnim žilama do momenta sadnje i one ne troše snagu za ponovno zarastanje rana u proleće. Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.
Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim sadnim materijalom se ne preporučuje podizanje zasada, jer će prijem biti loš, pa ćemo morati da ih presađujemo.
Voćne sadnice posađene u jesen se tokom zimskih meseci se takoreći ‘uhvate’ za zemljište i koren sa prvim lepim danima u proleće, šalje hranu u nadzemni deo biljke i biljka bolje i brže napreduje. Posle prolećne sadnje, koren sadnice mora prvo da stvori tanke žilice – sisaljke i da se učvrsti za zemlju, pa je momenat kretanja dosta kasniji nego kod jesenje sadnje.
Nedostaci i prednosti jesenje sadnje
Nedostaci: Divljač tokom zime može da ošteti sadnice, ako padnu veliki snegovi može doći do lomljenja sadnica, tokom hladne zime može doći do izmrzavanja sadnica- mada se to retko dešava, veći troškovi zbog jesenje primene hemijskih sredstava zaštite, ako zasad nije ograđen, postoji velika mogućnost krađe sadnica, zečevi i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje, zbog čega je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica od divljači i glodara neophodna.
Prednosti: Velika mogućnost izbora sorti sadnica, veći i brži prijem sadnica, brži rast u prvoj godini.
