Proizvodnja meda košta i ove godine na ovoj kvalitetnoj namirnici pčelari neće zaraditi, niti će od toga živeti. To je još jedna godina za entuzijaste, kažu pčelari
Najkvalitetniji med, onaj bagremov, u Srbiji će se teško naći sve do sledeće sezone, a o tome govori i cena koja trenutno na tržištu ide u otkupu i do 15, pa čak i do 20 evra za kilogram. ”Stvar je jednostavna. Meda nema jer je bagremove paše praktično nije ni bilo ove godine. A cenu, bar ovde na jugu, diktira Kosovo. Albanci kupuju sve zalihe, da li za sebe i svoje slatkiše ili za preprodaju, ne znam, ali se zna da je cena 15, pa čak i 20 evra po kilogramu”, kaže Miroljub Jović, predsednik Udruženja pčelara “Pčelica“ iz Prokuplja.
On precizira da je situacija sa bagremom ove godine u Topličkom kraju bila “šarena“, da je nešto bagremovog cveta i polena bilo na većim visinama i uz vodu, ali već bliže Prokuplju, na peskovitom terenu bilo je “mršavo“. ”Tu je cvet trajao bukvalno dva i po dana, vruć vetar ga je potom spržio, a potom sprala i kiša. Pčelari sve što su pčele napravile ostavili su njima za prehranu, nemamo meda ni za naše kuće”, objašnjava Jović.
Sa simbolično malom bagremovom pašom neminovna je nestašica bagremovog meda, pa to sada utiče i na cene livadskog, lipovog i, takozvanog, šumskog meda. Ni one se na pijacama sada retko, ako je med pravi, nalaze ispod cene od 1.200 dinara. ”Ne možete da date za kilogram meda manje od 1.000 dinara i da očekujete kvalitet. Sa malom cenom med sigurno nije pravi. Proizvodnja tako kvalitetne namirnice košta i ove godine na medu pčelari neće zaraditi, niti će od toga živeti. To je još jedna godina za entuzijaste”, naglašava Jović.
Srbija je prošle godine, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, na tržište EU izvezla 2.700 tona meda u vrednosti od oko 13 miliona evra. To je nešto veći priliv za nešto manju količinu, jer prosek je 3.000 tona meda za osam do 12 miliona evra godišnje. Najveći kupci meda iz Srbije su Italija, Austrija, Nemačka, Francuska i Belgija.
U Srbiji ima 15.000 pčelara sa 1,3 miliona registrovanih košnica, a u zemlji se proizvede između šest do 12 hiljada tona meda. Međutim, na rafovima supermarketa se proda mnogo više od toga. Većina tog meda je lošeg kvaliteta, a za bar 1.000 tona u Savezu pčelarskih organizacija su sigurni da je lažni med.
Najrasprostranjeniji način varanja je mešanje pravog meda sa glukoznim i visokofruktoznim sirupima dobijenim hidrolizom kukuruznog, krompirovog ili pirinčanog skroba. Posredno, med se falsifikuje hranjenjem pčela industrijskim šećerima, pa one naprave prirodno med, ali ne od polena i potpuno prirodnih sastojaka.
