Junski toplotni talasi smanjili su očekivanu proizvodnju žita u Evropi za više miliona tona, a tržišna vrednost izgubljenog roda procenjuje se na dve do 2,3 milijarde evra. Najveću štetu pretrpele su Francuska i Mađarska, dok se najveći deo pada proizvodnje odnosi na kukuruz
Visoke temperature pogodile su pšenicu u kritičnom periodu nalivanja zrna, kao i jari ječam i druge ratarske kulture, pokazuju procene evropskog udruženja trgovaca žitaricama i uljaricama COCERAL, prenosi Beta.
Udruženje je prognozu proizvodnje kukuruza u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji smanjilo sa 57,2 miliona na 52,7 miliona tona. Oko polovine ukupnog smanjenja očekivanog evropskog roda žita odnosi se upravo na ovu kulturu.
Francuska izgubila više od četiri miliona tona
Gotovo polovina ukupne štete zabeležena je u Francuskoj, gde je procena ovogodišnjeg roda žita smanjena za 4,1 milion tona. Tržišna vrednost tog manjka procenjena je na 891 milion evra.
Najveći pad očekuje se kod kukuruza. Procena francuske proizvodnje te kulture smanjena je za 3,35 miliona tona, na 9,4 miliona tona, što je slabiji rezultat čak i od roda ostvarenog tokom velike suše 2022. godine.
Druga najpogođenija zemlja je Mađarska, gde je prognoza proizvodnje smanjena za 2,4 miliona tona, odnosno za oko 444 miliona evra. Španija je izgubila 1,4 miliona tona roda, procenjene vrednosti 276 miliona evra, dok je isti količinski pad u Nemačkoj vredan oko 233 miliona evra.
Procene žetve istovremeno su povećane za Bugarsku, Rumuniju, Italiju i Finsku. Zbog toga je neto pad tržišne vrednosti očekivane evropske proizvodnje procenjen na oko 1,79 milijardi evra.
Moguć rast uvoza i troškova stočne hrane
Evropska unija u godinama slabije žetve postaje neto uvoznik pojedinih ratarskih proizvoda. Smanjena proizvodnja zato bi mogla da poveća tražnju za žitaricama iz drugih zemalja, uključujući Ukrajinu i Brazil.
Slabija žetva u Francuskoj mogla bi da smanji i količine žita raspoložive za izvoz kupcima u severnoj i zapadnoj Africi. Istovremeno, rast cena kukuruza i drugih komponenti stočne hrane mogao bi se narednih meseci preneti na proizvođače stoke i povećati njihove troškove.
Analitičar za zemljište, hranu i poljoprivredu Tom Lankaster ocenio je da će smanjenje roda pogoditi prihode poljoprivrednika i dodatno oslabiti evropsku prehrambenu sigurnost.
Ipak, procenjeni iznos ne predstavlja direktan gubitak koji će pretrpeti svi proizvođači, već tržišnu vrednost neostvarene proizvodnje. Više cene žitarica mogle bi pojedinim poljoprivrednicima da nadoknade deo manjka, dok proizvođači koji su rod unapred prodali po ugovorenim cenama možda neće imati korist od kasnijeg rasta tržišta.
Gubici otvaraju pitanje buduće agrarne politike
Pad proizvodnje dolazi u trenutku kada države članice Evropske unije pregovaraju o budućnosti Zajedničke poljoprivredne politike.
Predstavnici ekoloških organizacija upozoravaju da bi veći deo agrarnih subvencija trebalo usmeriti na prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama, zaštitu zemljišta i povećanje otpornosti proizvodnje na sušu i ekstremne temperature.
Junski gubici još jednom su pokazali koliko vremenske prilike u kratkom periodu mogu da promene prognoze prinosa, tokove trgovine i troškove proizvodnje širom evropskog poljoprivrednog sektora.
