Na Tisi kod Kanjiže jedinstveni prirodni fenomen. Tiski cvet – insekt koji tri godine živi u mulju ovih dana izlazi na površinu vode da bi produžio svoju vrstu, ali i odmah skončao, dok iza njih na reci ostaju cvetovi, kao prizor koji očevice ostavlja bez daha
Tek što se sunce malo spustilo, u utorak u kasnim popodnevnim časovima, na površinu Tise izašlo je na hiljade tiskih cvetova, koji su veliku reku u sekundi pretvorili u naizgled zelenu poljanu prepunu prelepih žutih i belih latica.
Kao i svake godine, privlači pažnju biologa, ali i velikog broja turista, koji žele da ovekoveče poslednju ljubavnu igru tiskog cveta.
– Već nekoliko dana dolazimo na reku i čekamo da vidimo kako će procvetati. Polako nas izdaje strpljenje, ali nećemo odustati – kaže nam kratko turista iz Japana, dok čeka na skeli, “naoružan” foto-opremom.
Biolozi i stari meštani pak kažu da je rojenje tiskog cveta nekada bilo mnogo intenzivnije, jer je reka bila čistija. Vremešni pamte da u vreme cvetanja nije bilo moguće videti drugu stranu Tise.
– Tada reka bukvalno nije bila reka – seća se meštanin Takač Janoš, koji je sa unukom došao do samog rečnog korita ne bi li što bolje video tiski cvet.
A onda je zalutali tiski cvet došao do njih i na ruci znatiželjnih posmatrača odbacio belu košuljicu.
Cvetanje je danas manje, ali je jednako očaravajuće.
Ljubavni tango tiskog cveta
Glineni dom sa dne reke, gde su živeli tri godine, napustila je najpre nepregledna povorka mužjaka tiskog cveta, koji su zbacili svoje košuljice i veličanstvenim letom počeli da dozivaju svoje lepše polovine. Kao i sve dame, i ženke ovog nesvakidašnjeg insekta nećkale su se dobrih sat vremena. Možda i više. Brzim i odsečnim letom, mužjaci su pokazivali svoje nestrpljenje, pa su ženke na kraju popustile. I u momentu je nastao zanosan prizor i počeo je ljubavni tango tiskog cveta. Elegantan, strastven i na kraju dramatičan, s jednim ciljem – da za samo nekoliko sati života insekti ostave što više naslednika.
– Dok su larve u glinovitom dnu, presvlače se i do 20 puta. Kada mužjaci dođu na površinu, tada se poslednji put presvuku i dobiju zlatnožuto telo sa krupnim crnim očima. Ženke imaju sitnije oči i upola kraći repni nastavak – objašnjava biolog Jožef Gergelj. – Ako vidite da površina vode vri, to znači da i do trideset mužjaka pokušava da se dočepa ženke. Posle nekoliko sati, mužjaci umiru, a ženke ostaju u životu dok na površini reke ne polože jajašca i tako obezbede novu generaciju.
Ovaj jedinstveni prirodni fenomen, sem na Tisi kod Kanjiže, Sente i Novog Bečeja, može se još jedino videti na kineskoj reci Jangcenkjang.
Tri godine u koritu reke
Larve tiskog cveta provedu tri godine u glinenoj podlozi korita reke. Zatim izlaze na obalu, presvlače se u odrasle primerke i počinje parenje. Ovo rojenje predstavlja izuzetan kuriozitet, jer reka tada deluje kao da je procvetala. – Neophodno je da dan bude sunčan i temperatura vode između 22 i 24 stepena da bi reka procvetala – objašnjavaju biolozi. – Prisustvo ovih insekata, koji postoje čak 200 miliona godina, govori nam da reka nije zagađena, i to nas veoma raduje. Parenje traje veoma kratko, samo nekoliko dana, posle čega ženke polažu jaja, a tada, kao i mužjaci – uginu.
