Na završnu smotru za izbor najbolje srpske šljivove prepečenice u 2015. godini primljen je 41 uzorak i reč je samo o rakijama koje su lane pobeđivale na regionalnim nadmetanjima u Srbiji i Republici Srpskoj. Ocenjivala ih je, u Institutu za voćarstvo u Čačku, devetočlana komisija za koju njen predsednik dr Ninoslav Nikićević ističe da je „najstručnija za senzorno ocenjivanje šljivovih prepečenica u svetu”.
U zbir ulaze ocene za boju (od 0 do 1 bod), bistrinu (0–1), tipičnost (0–2), miris (0–6) i ukus (0–10), i čak 19 od svih uzoraka zaslužilo je veliku zlatnu medalju koja se daje za 18,51 i više bodova. Pobednik ove smotre postalo je preduzeće „Primag” iz Zemuna, koje vode naslednici univerzitetskog profesora Radoslava Paunovića, rodom iz Potočanja, koji je u svoje doba bio jedan od vodećih srpskih stručnjaka za žestoka pića. Prepečenica iz „Primaga” dobila je 19,41 bod, što je najviše među 200 uzoraka, koliko je ukupno ocenjivano u petogodišnjoj povesti ovog takmičenja. Ta rakija usuta je u bure 1996. godine.
Drugu i treću nagradu nosi stari rakijaš iz Donje Trepče kod Čačka, Stanimir Minić, sa svoje dve prepečenice ocenjene sa 19,35 (iz 1989. godine) i 19,23 (čak iz 1951). Četvrta je Jelena Vićentijević iz Brđana sa 19,09 bodova (1983. godina), peti Milorad Sekulić iz Gunjaca kod Osečine sa 18,96 (1993. g.), a slede Goran Mijailović iz Čumića kod Topole sa 18,88 (–) i preduzeće „Tok” sa Goča sa istom ocenom 18,88 (–), Dragi Ivanović iz Blaca sa 18,71 (2002), Ljubiša Vidulović iz Boljevca sa 18,65 (–), i Jovan Pešović iz Baljevca čija je prepečenica zaslužila 18,59 bodova (1995. godina).
Pred ocenjivačima su čitavog popodneva smenjivane pune čaše, ali je posle prvog kruga od 12 uzoraka jedan od članova komisije, Veroljub Urošević, javno saopštio svoju primedbu -naši preci su uvek ulagali novac u dobru burad, u kojima rakija mora da odleži četiri do pet godina da bi se udružila se hemijom hrasta i tako nastalo piće koje će nas uvek obradovati.
– I lane ih je bilo, ali ove godine je više uzoraka rakije koja je ostarila brzo, sa čipsom i u barik burićima. Lično mislim da naša struka mora reći da te rakije nisu za ocenjivanje, da to nije tipična prepečenica ni tradicija našeg podneblja – kazao je ovaj stručnjak, nekada direktor proizvodnje beogradskog „Prokupca”.
Tako se i dogodilo da – pošto su svi uzorci šifrovani ali se svaka ocena čita javno – neka rakija kod jednog sudije dobije 19, kod drugog samo 15 bodova.
Urošević je objasnio da su čipsevi sitne granule drveta koje sadrže celulozu, hemicelulozu, pentozane i lignine, dakle slične sastojke „kao u dugi hrasta kitnjaka, ali u mnogo većoj koncentraciji”.
– Naš deda i pradeda uvek je imao neko burence, zašto sad ubacujemo ovo? To ni Francuzi ne rade sa svojim konjakom. Naši preci su uvek ulagali novac u dobru burad, u kojima rakija mora da odleži četiri do pet godina da bi se udružila se hemijom hrasta i tako nastalo piće koje će nas uvek obradovati. Ovako, proizvodi se rakija kojoj, ubacivanjem nekih opiljaka, dajete lažnu starost.
Domaćin smotre dr Branko Popović iz čačanskog Instituta ocenio je da na komisijskom stolu „nema nijedne šljivovice sa manom” i dodao:
– Upravo ovo što je rekao Urošević, kao doajen u našem poslu, pomaže nam da nađemo najbolje rešenje za srpsku šljivovicu. Da stvorimo jedan, dva ili tri tipa prepoznatljiva po sorti i tehnologiji, i da to onda razvijamo kao srpski izvozni proizvod, po uzoru na Francuze i njihov konjak.
Dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, danas vodeći srpski znalac za žestoka pića, naglašava da „šljivov destilat usut u hrastovo bure, da li je od kitnjaka ili lužnjaka, ne može da dobije buke ni vrhunska svojstva ako tu ne ostane četiri-pet godina”. I veli:
– Kasnije može da se tonira sa ubrzivačima starenja i sazrevanja, to su čipsevi, ekstrat hrastovine ili letvice, daščice. Francuzi imaju jednu caku, ozoniraju destilat pre ulaska u hrastovu burad, dodaju mu O3. Mi to nikad nismo primenili, iako je bilo predloga, jer je potrebno mnogo novca. Žarka mi je želja da to koristimo. Sa ozonom destilat će za jednu godinu poprimiti ono što bi se bez toga dogodilo za pet. Takvo piće poseduje svežinu kao da ste dodali vitamin Ce ili pepermint, finu svežinu, kao henesi, martel, kurvoazje, remi marten… Nemojte pomisliti, na osnovu količine konjaka koja se prodaje u svetu i po bescarinskim radnjama, da ima toliko grožđa u Francuskoj. Oni ubrzavaju proces starenja, ali to rade fino – kazao je profesor Nikićević.
