Paori su u večitoj dilemi da li pšenicu prodati u vreme žetve ili je uskladištiti i čekati povoljniji tržišni trenutak, ali uvek ima i onih koji su primorani da pšenicu prodaju ”na zeleno“, što je i za kupce i za proizvođače trgovina mačkom u džaku
Računice o ceni pšenice se razlikuju, ali sasvim je izvesno uoči početka žetve da će i ovog puta proizvođačke i otkupnu cenu diktirati ostvareni prinosi i tržišne prilike, kako domaće tako i na svetskoj pijaci.
Vladimir Lazarov iz Omoljice, koji pod pšenicom ima 130 hektara i očekuje rod od oko osam tona po hektaru, precizira da je u ovogodišnju proizvodnju imao ulaganje od 495 evra po hektaru, računajući tu standardne troškove agrotehnike, osiguranje i radnu snagu. Nije teško izračunati da će s obzirom na dobar očekivani rod ostvariti solidnu zaradu.
Međutim, proizvođačke cene pšenice razlikuju se od gazdinstva do gazdinstva, jer uz tolike troškove nije svejedno da li će rod biti pet ili osam tona po hektaru. Lazarovu se prošle godine u novembru, kada je bio u dilemi da li da proda pšenicu ili kukuruz, kada su mu zatrebale pare, svidela cena pšenice od 18,50 dinara i prodao je, a kako će biti u ovoj žetvi, tek će videti.
Dragutin Popov iz Ostojićeva predočava da su mu proizvodni troškovi veći za četvrtinu u odnosu na prethodnu sezonu. – Cena kilograma pšenice trebala bi da bude preko 20, čak 22 do 23 dinara, za prosečan prinos od oko šest tona po hektaru.
Da bi krenuo u novu proizvodnju to košta, jer su problemi vojvođanske poljoprivrede veliki, zbog toga što o svemu drugi odlučuju. Dosta toga zadužimo unapred, pošto smo veliki proizvođači. Praksa je pokazala da su retke godine kada se isplati lagerovati pšenicu i uglavnom je odmah prodam u žetvi. Mala je verovatnoća da bude pomaka u ceni, pa je korisnije da pšenicu odmah prodam i ulažem u novu proizvodnju – objašnjava Popov.
Iz jedne od vodećih žitomlinskih kompanija senćanskog Žitopromet mlina, u čijim pogonima je prošle godine samleveno 63.500 tona pšenice, predsednik kompanije Predrag Đurović najavljuje da će ove godine u silose smestiti 70.000 do 75.000 tona. On dodaje da od proizvođača hlebno zrno kupuju u vreme žetve i tokom cele godine prema tržišnim uslovima. Svaka prognoza i savetovanje paora kada da prodaju rod, od strane onoga ko čuva tu pšenicu i učestvuje u tom lancu i zbog svog interesa, nije baš zahvalna, kaže Đurović. On naglašava da je jako teško pogoditi najbolji momenat.
