Svaki ljubitelj vina bar jednom se našao pred dilemom: otvoriti bocu sada ili je ostaviti da čeka ”poseban trenutak“. Pogotovo kada je reč o luksuznim ili poklonjenim vinima, pitanje ”sada ili kasnije“ nameće se gotovo samo od sebe
Stručnjaci kažu – univerzalan odgovor ne postoji. Istina je da svako vino može stariti, ali to ne znači da svako vino treba ostavljati da odleži. Neka su stvorena da zablistaju odmah, dok druga sa vremenom razvijaju dodatnu složenost i dubinu.
Završnica otkriva potencijal
Najveći potencijal za odležavanje imaju vina s dugom i izraženom završnicom, kod kojih ukus traje i nakon gutljaja. Ako su tanini, kiselina i voće u balansu, to je znak da vino ima strukturu koja podnosi vreme. Tokom odležavanja primarni mirisi i ukusi slabe, dok se razvijaju tercijarne arome – suvo voće, začini, zemljani tonovi.
Pitanje ukusa
Pre nego što odlučite da vino ostavite, važno je da znate šta očekujete. Ako volite svežinu i voćnost, nema razloga da čekate – uživajte odmah. Ako, pak, cenite složenost i dubinu, onda starija vina mogu doneti posebno iskustvo. ”Ne treba zaboraviti ni osnovno pravilo: ako vam vino nije prijalo kada ste ga prvi put probali, neće vam se dopasti ni posle deset godina“, poručuju somelijeri.
Šampanjac – primer razlike, ne prednosti
Jedan od najboljih primera dileme je šampanjac. Velika vintage izdanja mogu trajati decenijama, ali pitanje nije da li čekati, već šta volite. Mlado izdanje oduševljava živahnošću i voćnim tonovima, dok starije donosi kremastost, medne i kvasne note. Ni jedno ni drugo nije bolje – samo drugačije.
Koja vina najbolje stare?
Određeni regioni i sorte poznati su po velikom potencijalu za odležavanje: bordoška vina na bazi kabernea i merloa, burgundijski pinot noir i šardone, šampanjac, španske riohe i ribera del duero, portugalski Douro, kao i italijanski Barolo, Barbaresco i Brunello. Posebne oznake poput Reserva ili Riserva na etiketama ukazuju da je vino već prošlo proces starenja u buretu ili boci.
Kako testirati vino?
Jedan od saveta stručnjaka jeste da vino testirate kroz vreme. Sipajte čašu, ostavite je da ”odmara“ satima i posmatrajte kako se menja. Ako postaje kompleksnije i bogatije, verovatno može još da stari.
Bela ili crvena vina?
Uverenje da samo crvena vina lepo stare nije potpuno tačno. Mnoge bele sorte – šardone, rizling, šenin blan, pa čak i neka penušava vina – imaju sjajan potencijal za odležavanje.
Vino je radost
Na kraju, možda je najveća mudrost umerenost. Veće je razočaranje kada bocu ostavite predugo i zateknete vino ”preko vrhunca“ nego kada ga otvorite prerano. Zato stručnjaci preporučuju kupovinu više boca – jednu otvorite odmah, drugu za nekoliko godina, kako biste pratili razvoj.
Jer vino je, pre svega, radost. Uživajte u njemu sada ili kasnije – ali uvek bez stresa.
