Voćare s debelim razlogom brinu temperature neuobičajeno visoke za ovo doba godine. To što je kajsija čak procvetala na severu Bačke nikako ih ne raduje. Ako potraje lepo vreme, voće će da „krene”, a kasnije bi jači mraz mogao ugroziti rod, naročito osetljivih vrsta kakve su kajsija i breskva.
Sušna jesen i nedostatak snega ostavili su zemlju bez preko potrebne vlage, koja je neophodna za dalji razvoj voća, a nikako ne bi valjalo da naglo zahladi i da temperatura padne na desetak stepeni ispod nule. Koliku bi to štetu na voću proizvelo, teško je sada reći, ali bi najbolji scenario bio da zahlađenje bude postepeno i ne veliko.
– Izuzetno rodna 2013. godina, u kojoj je rod premašio 1,5 milion tona, uticala je na slabu pripremu većine voćnih vrsta za 2014. godinu. Pogotovo će neke voćne vrste koje su dosta rodile, kao što su jabuka i šljiva, ući u alternatitvnu rodnost – kaže za „Dnevnik” direktor Departmana novosadskog Poljoprivrednog fakulteta za voćarstvo i vinogradarstvo prof. dr Zoran Keserović. – Osim toga, izuzetno toplo vreme u decembru i januaru uticalo je na brže razvijanje generativnih pupoljaka, odnosno na ubrzaniji razvoj faza organogeneze, tako da je kod koštičavih voćnih vrsta koje su osetljivije na niske zimske temperature i koje ranije cvetaju, kao što su breskva i kajsija, već došlo do formiranja semenog pupoljka u plodniku. Čak su neke sorte kajsija i procvetale na području Subotice.
Profesor Keserović kaže da bi, ukoliko bi se u narednom periodu pojavio period niskih tempratura i ako bi išle ispod 10–12 stepeni, došlo do značajnijih oštećenja kajsije, breskve, trešnje, čak i kod voćnih vrsta koje su izuzetno rodile u 2013. godini, a koje nisu dobro pripremljene za 2014.
– Savetujemo proizvođačima da odlože rezidbu koštičavih voćnih vrsta dok ne vide kako će proći period zimskog mirovanja, a onda na osnovu te procene pre cvetanja treba odrediti intezitet rezidbe. Kod jabuke bi valjalo uraditi analizu rodnosti pupoljaka i na osnovu toga odrediti intezitet rezidbe. Sigurno je da su neke sorte slabo pripremljene što se tiče rodnih pupoljaka i kod njih se mora ostaviti što više rodnih pupoljaka za narednu godinu – poručuje ovaj stručnjak voćarima.
Voćar iz Novog Slankamena Ivan Tomić takođe ukazuje na to da ovako visoke temperaure nisu dobre za ovo doba godine, pogotovo kod koštičavih voćnih vrsta.
– Kod breskve, šljive, trešnje moglo bi doći do toga da biljka krene s vegetacijom, da pupoljci nabubre, a može biti izmrzavanja. Pri temperaturi od minus 15, neke sorte breskve bi potpuno izmrzle. Pomoć je samo da temperatura postepeno ode u minus – kaže Tomić, dodajući da se na Fruškoj gori, u voćnjacima na nadmorskoj visini od 200 metara, kod šljive već nazire cvet.
Poljoprivrednike brine i to što od oktobra nije pala dobra kiša, a nema ni snega.
– Zemlja je potpuno suva. Kiša ne može kao sneg da nakvasi zemlju, da stvori vlagu. Šta ćemo da uradimo bez toga? – pita Čedomir Jeremić iz sela Dražanj.
Po podacima agrometeorologa, višegodišnji prosek padavina u decembru je 50 litara vode po kvadratnom metru, a poslednjeg meseca prošle godine palo je samo denjset litara, što je nedovoljno za stvaranje uobičajene zimske rezerve vlage u zemljištu.
Tržišna zavrzlama
– Prošle godine je rod bio izuzetan, ali cena voćarima nije išla naruku. Ona prati tržište – da li je rod veći ili manji, ali su zato trgovci hemijom i đubrivom neumoljivi, svake godine dižu cene – kaže Ivan Tomić, i dodaje da će vajde imati samo oni koji su imali izuzetno kvalitetnu jabuku i breskvu, a tako nije bilo kod svih. Recimo, „ajdared” se pokazao rodnim, ali cena mu je bila niska. Inače, za Rusiju je s područja Novog Slankamena otišlo 350 do 400 vagona jabuke.
Dnevnik
