Vojvođanski paor Milan Stajić jedan je od onih poljoprivrednika za koje je Vlada Srbije procenila da dobijaju previše subvencija, te će takvima kao što je on ponuditi nove uslove u kojima će umesto što gaje pšenicu napraviti farmu i postati stočari.
”Naravno da mi to ne pada na pamet. Imam 43 godine i ako bih sada krenuo u stočarstvo, treba mi ko zna koliko godina da bih nešto postigao. To nema logike i računice“, kaže ovaj sagovornik agronewsa koji na oko 600 hektara proizvodi pšenicu, kukuruz, šećernu repu i soju.
Pošto se ove površine vode na dva gazdinstva, Stajić je do sada dobijao subvencije za 200 hektara, a u 2015. će to biti primanja za svega 40 hektara.
Uprkos tome što je iznos koji će dobiti kako kaže ”ništa“, Stajić će zasejati iste površine u narednoj godini, pri čemu neće štedeti na ulaganjima.
”Međutim, ako se sa ovakvim načinom podsticanja nastavi i posle 2015. godine, sigurno ću smanjivati proizvodnju“, kategoričan je on.
Sagovornici agronewsa tvrde da odluka Vlade da se smanji granica za subvencije sa 100 na 20 hektara kako bi se prestalo sa finansiranjem ”velikih poljoprivrednih tajkuna“ neće dati efekta jer su mnogi veliki i posle ove seče ostali u igri.
Naime, oni tvrde da je i dalje ostavljen prostor da neka gazdinstva dobijaju pozamašne podsticaje, preko 10 miliona dinara godišnje, a kao najdrastičniji primer navode da postoje i oni koji od države dobijaju i preko 100 miliona dinara godišnje. Radi se uglavnom o gazdinstvima, tj velikim farmama koje dobijaju od države nekoliko vrsta podsticaja – za stočarsku i ratarsku proizvodnju, pri čemu u njihove džepove najviše para sliva od premija za mleko.
I ne samo to, upućeni tvrde da ovom odlukom neće biti postignut još jedan ključni cilj za koji se zalaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, a to je unapređenje stočarstva, barem u značajnijoj meri. Razlog je taj što premije za mleko, koje predstavljaju najizdašniji vid davanja u stočarstvu, ne mogu dobiti oni proizvođači čija grla nisu umatičena, a takvih je mnogo.
Ako se svemu tome doda i najavljeno smanjenje agrarnog budžeta u 2015. godini upućeni tvrde da srpsko selo pred sobom opet ima još jedan socijalni, umesto razvojni budžet.
Vučićeva mera
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković najavila je da predloženi budžet Ministarstva poljoprivrede za narednu godinu iznosi 41,3 milijarde dinara, što će biti za oko 10 odsto manje nego što je izdvojeno za 2014. godinu.
U predlogu budžeta za 2015. piše da je za subvencije za poljoprivredu izdvojeno 28 milijardi dinara, dok su rebalansom ovogodišnjeg budžeta za tu namenu opredeljene 34 milijarde dinara.
Ona je rekla da će se sledeće godine subvencionisati poljoprivredne površine do 20 hektara, ali ne i državno poljoprivredno zemljište.
”Očekivanja su bila da će podsticanjem ratarske proizvodnje efekat biti razvoj i unapređenje stočarstva. Dosadašnjim sistemom subvencionisanja, nažalost, cilj nije postignut“, istakla je ministarka.
Sve ostale mere agrarne politike, kako je najavila, ostaju iste, uključujući i premije za mleko, a biće uvedene i dve nove mere kao podsticaj razvoju stočarstva.
Sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin kaže za agronews da će smanjenje granice za dodelu subvencija, kao i isključivanje državnog zemljišta iz sistema subvencija ”pokriti“ tih nedostajućih deset odsto, za koliko je smanjen agrarni budžet.
To znači, kako on tvrdi, da će u postojećem budžetu ostati isti nivo podsticaja za sve druge namene kao do sada.
Smanjenje granice za podsticaje, kako tvrdi Bugarin, srpsku poljoprivredu neće nigde odvesti jer i dalje ne postoji opredeljenost kolika veličina gazdinstva je optimalna.
U javnosti je inače u poslednje vreme stvorena percepcija da su veliki oni koji imaju preko 20 hektara, nakon što je premijer Aleksadar Vučić rekao da subvencije više neće dobijati veliki poljoprivredni tajkuni, već oni koji imaju oko 20 hektara.
”Nisu veliki oni koj imaju preko 20 hektara, već oni koji imaju na hiljade hektara. Oni su veliki samo za Vučića, a nisu u stvarnosti. Naime, Vučić je odredio 20 hektara kao granicu, dajući takvu izjavu i sada se sve prilagođava njegovoj izjavi“, ističe Bugarin i dodaje da se takva procena ne zasniva ni na kakvim egzaktnim računicama.
Bolje bi bilo, kako tvrdi ovaj stručnjak, da je ograničen iznos novca koje jedno gazdinstvo može dobiti po svim osnovama.
”Ranije sam predlagao da to bude do 10 miliona dinara po gazdinstvu, a sada, pošto je budžet smanjen, može i manji iznos, na primer tri miliona po osnovu biljne proizvodnje i tri po osnvou stočarske proizvodnje na jednom gazdinstvu“, ističe Bugarin.
On kaže da je sada takva situcija da pojedina gazdinstva koriste i preko 100 miliona dinara podsticaja u toku godine, ponajviše po osnovu premija za mleko, a da na drugoj strani ima gro malih koji se ne snalaze u papirologiji i bivaju odbijeni ili ne uspevaju da dobiju ni dinara premija za mleko zato što nemaju umatičena grla.
”Država je ostavila velike u sistemu podsticaja preko premija“, ističe Bugarin.
Budžet za mlekare ili farmere
Agronews je, podsećanja radi, nedavno pisao o načinu raspodele premija za mleko, navodeći rezultate studije koju je radio profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Rade Popović, a koja pokazuje da pravo na korišćenje premija ostvaruje svega 11 odsto od 156 hiljada gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka u Srbiji. To su velike farme koje dobijaju sedam dinara po litri mleka, dok gazdinstva koja nemaju umatičena grla ne dobijaju ni dinar premija.
Upravo iz tih razloga, stručna javnost tvrdi da je Ministarstvo poljoprivrede trebalo da otvori proces olakšanog umatičenja junica za koje stručna komisija utvrdi da pokazuju sve osobine grla koje imaju produktivne sposobnosti.
Bugarin predlaže da grla koja bi se tek sada umatičila ne moraju da dobiju pun iznos premije, već polovinu, jer je bitno da se formira matični zapat goveda da bi se vodila evidencija o njihovom potomstvu i da bi ti farmeri dobili premije i unapredili svoju proizvodnju.
”Premije za mleko sada više služe kao podrška mlekarskoj industriji nego proizvođačima, ali zbog problema umatičenih grla, država gura stvari pod tepih“, ističe Bugarin koji odnosi da se to ne odnosi samo na junice, već i na ovčarstvo i kozarstvo.
On ističe da je stoga premija od sedam dinara po litru više pomoć mlekarama nego farmerima, jer mlekare za toliko manje plaćaju cenu farmerima.
Jedno od ključnih pitanja u ovom trenutku jeste i da li će smanjenje granice za subvencije destimulisati velike da se bave proizvodnjom žitarica, ili će možda male učiniti produktivnijim.
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin ocenjuje da krupni ratari imaju finansijski kapacitet veći od malih i da neće smanjivati svoja ulaganja zbog manjih podsticaja jer su suviše veliki da bi se igrali sa tehnologijom.
”Smanenje proizvodnje i ulaganja bi se pre osetilo kod malih da su ostali uskraćeni za subvencije“, kategoričan je on, ali dodaje da se ni njihova produktivnost neće povećati.
Sve u svemu, agrarni budžet za sledeću godinu, kako tvrdi Galetin, ima više socijalnu nego razvojnu crtu, što nije dobro, ali ipak dodaje i da je očigledno da će se više raditi na razvoju stočarstva što je u duhu najavljene strateške politike.
”Očigledno je da će ovaj restriktivni budžet više oštetiti ratere nego stočare jer će se prošitiri spektar subvencija u stočarstvu“, ističe on.
Ljubica Bojović
agronews
