Uzgajivači živine u Srbiji zabrinuti su da će morati da gase svoje farme ukoliko Srbija odluči da usvoji praksu Evropske unije za prelazak na slobodni uzgoj i postepenu zabranu kaveznog uzgoja kokošaka nosilja, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)
Nadležni o tome ćute ili nemaju informacije, a na potencijalni problem osim farmera ukazuju i udruženja koja se zalažu za poštovanje dobrobiti životinja i ”oslobađanje kokošaka“.
Evropska komisija saopštila je da će do kraja 2023. godine doneti zakonodavni predlog kojim bi se postepeno smanjio, a zatim do 2027. godine u potpunosti ukinuo kavezni uzgoj životinja. Države članice Evropske unije iznele su svoje datume za prilagođavanje ovoj inicijativi.
U Srbiji je trenutno praksa da se sa komercijalnog uzgoja u naslaganim kavezima prelazi na takozvane obogaćene kaveze, koji za cilj imaju povećanje prostora za kokoške, ali ne i ukidanje pregrada i nagiba pod kojim životinje stoje. Odluka o obaveznoj upotrebi ovakvih kaveza prolongirana je sa 2020. na 2023. godinu, a do dana objavljivanja članka, iz Ministarstva poljoprivede, nije stigao komentar na ovu temu.
U Evropskoj uniji prelazak na obogaćene kaveze zakonom je definisan još 2012. godine, a danas kada je organska proizvodnja postala prioritet, on je prevaziđen.
Predstavnica kampanje ”Slomimo kaveze“ Jelena Disić kaže da je svaki poduhvat za obustavljanje eksploatacije životinja dobar i da u potpunosti podržavaju evropsku inicijativu jer će ona u nekom trenutku zahtevati promenu Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja.
Direktor Poslovnog udruženja ”Zajednica živinara“ Rade Škorić tvrdi da postoje koristi od kaveznog držanja koka nosilja, jer je zatvoren prostor za držanje kokošaka kontrolisan, što je od velikog značaja za sprečavanje širenja bolesti poput ptičjeg gripa ili onih koje prenose glodari.
Poljoprivrednik Radoslav Brkić, čije gazdinstvo broji više od 3.000 kokošaka, smatra da bi prelazak na drugačiju proizvodnju značio i gubitak kapaciteta, pa ne bi mogli da dobiju dovoljnu količinu jaja da nahrane ljude širom Srbije.
Veterinar Zoran Kojić tvrdi da zbog nehumanih uslova kokoške često imaju poremećaje u ishrani, a da je glavni razlog zašto je u Srbiji odziv za prelazak na obogaćene kaveze slab taj što su novi kavezi skupi, zbog čega se stalno odlaže odluka o obaveznoj upotrebi obogaćenih kaveza. “Oni kojima je bitno da naprave selekciju prilikom izbora jaja u trgovinama, to mogu učiniti ako pogledaju oznake na ljusci. Brojevi predstavljaju način uzgoja: 1 je za otvoren uzgoj u kom su kokoške uvek puštene, 2 je podni gde su kokoške u halama, odnosno gde imaju obod kao ograničenje kretanja, 3 je za kavezni uzgoj. U radnjama za sada ima najviše jaja sa oznakom 3”, objasnio je Zoran Kojić.
Ana Karanović, poljoprivrednica čiji se uzgoj kokošaka i drugih pernatih životinja bazira isključivo na slobodnom kljucanju u prirodi, kaže da se za ovakvu proizvodnju odlučila jer je zdravija.
“Moje kokoške jedu hranu koja je isključivo iz naše, domaće proizvodnje. Kada je kiša, jedu više crva, pa im je to dodatna prehrana. Ne dohranjujem ih veštačkim suplementima“, kaže ova poljoprivrednica i priznaje da ovakav uzgoj donosi manje jaja.
“Jaja snesu svaki treći ili četvrti dan u zavisnosti od vremenskih uslova. Dešava se i da jaja ukradu psi lutalice ili orlovi”, navodi Ana Karanović.
Ona ističe da se takva vrsta proizvodnje isplati jer, iako ima manje jaja, ona se prodaju po većoj ceni.
“Jaja iz domaćinstva i proizvodnje gde se kokoške nosilje slobodno kreću prodaju se skuplje nego ona u marketima. Kupci to uglavnom razumeju, jer im je bitno da u proizvodu koji dobiju nema hemikalija”, kaže naša sagovornica.
