Kako da naša država izbegne zamke IPARD-a
U pretpristupnom periodu pojedine države u regionu prolazile su gotovo isti put kao i Srbija u korišćenju evropskih fondova za poljoprivredu. Iz njihovih iskustava možemo da otkrijemo najveće zamke sa kojima su se na početku suočavali poljoprivrednici i administracija i kako da ih izbegnemo
Prema najnovijim zvaničnim podacima, u Srbiji je od 175 miliona raspoloživog novca iz IPARD-a do sada ugovoreno 50 miliona evra, a isplaćeno oko 19 miliona. Ovaj budžet možemo da koristimo do 2023. godine, a očekivanja države jesu da će avansne isplate korisnicima, kao novina koja se uvodi, ubrzati povlačenje novca.
Koliko su druge države bile uspešne, šta su bile najveće zamke sa kojima su se na početku suočavali poljoprivrednici i administracija i može li Srbija da ih izbegne?
Iskustva su različita u državama koje su dugogodišnje korisnice izdašnih fondova iz budžeta EU. ”Ne možete očekivati da će IPARD rešiti sve vaše probleme. Kreće se od improvizacije, taj početni novac služi da se ceo sistem ojača”, izjavio je Saša Bukovac, pomoćnik upravnika hrvatske Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju.
Sad mu je, kako kaže, jasno kako je zadatak države da taj novac analizira na pravi način i osigura svrsishodnost. To se može jednostavno postići i ako ”na deset firmi koje su jake i same mogu da finansiraju projekte potrošite sav novac”. Bilo je i takvih primera, ali je suština postići dobru raspodelu.
U prvoj fazi korišćenja pretpristupnih fondova (kroz SAPARD) ta zemlja je imala na raspolaganju oko 33 miliona evra, ali je uspela da isplati svega 48 odsto tog novca. U agenciji objašnjavaju da su u to vreme postojali vrlo izdašni nacionalni podsticaji i da nikoga nije bilo briga za evropske fondove. Ostalih 12 država koje su u EU ušle nešto ranije, osim Kipra i Malte, imale su 90% iskorišćenosti tog novca.
Prema njegovim rečima, evropske fondovi bili su posebno mistifikovani u javnosti kao nešto nemoguće, što zahteva gomilu papira.
U međuvremenu EU je pojačala i kontrolu, pa su i procedure postale zahtevnije. ”Kada ste u poziciji države kandidata, onda ste u neravnopravnom položaju. Uredba propisuje jedno, ali od vas se kao zemlje koja još nije članica očekuje nešto drugo. To je bio težak period, a rezultat nije bio zadovoljavajući”, priznaje Bukovac.
Kasnije sa fondom IPARD bilo je nešto bolje, pa je od raspoloživih gotovo 246 miliona evra povučeno 60,45% novca.
Sadašnji predviđeni budžet iz programa za ruralni razvoj koji koriste sve članice, od oko 2,4 milijarde evra, mogu da utroše do 2023, ali je već ugovoreno više od 100%, a isplaćeno 76% tih sredstava.
