Kako do sistemskih promena u poljoprivredi?
Sedam poljoprivrednih udruženja potpisalo je Sporazum o saradnji sa resornom ministarkom. Zahtevi poljoprivrednika – koji su prošle nedelje protestovali su prihvaćeni, a blokade puteva obustavljene. Međutim, time je, kažu poljoprivrednici, dotaknut tek vrh ledenog brega, a usvojeni zahtevi samo su privremeno rešenje decenijskih problema
Poljoprivrednik Mileta Slankamenac ističe da je to samo početak. ”Pandorina kutija je tek otvorena, manje više koliko sistemska rešenja treba da prorade, naravno da treba, treba da prodade institucije, tržišna inspekcija, kontrola carine, robne rezerve, to je to što mora da proradi i radi svoj posao, ako se vidi da negde ima propusta, da se promene zakoni, donesu uredbe, pravilnici, kako god“.
U poslednjih pet godina subvencije za poljoprivredu su u porastu, a u Ministarstvu poljoprivrede ističu da će ovogodišnji budžet, posle usvojenih mera, iznositi rekordnih 120 milijardi dinara. Ipak, poljoprivrednici kažu da više novca ne donosi nužno bolje uslove za agrar i poručuju da je potrebna bolja raspodela i kontrola potrošnje subvencija.
”Porasle su subvencije za mehanizaciju na primer gde je pomognuto velikima da budu još veći, to je problem, što se ti mali poljoprivrednici polako gase. Mi imamo taj trgovinski lobi, posebno što se mehanizacije tiče, i ti koji su imali pet traktora, sad imaju 12, oni koji su imali jedan ili dva 30 godina, nemaju, možda su kupili neku prskalicu ili nešto, ali neke veće i ozbiljnije investicije ne“, kaže Slankamenac.
Dugogodišnji problem jeste i otkupna cena, a iz države uvek stiže isti odgovor – da na to ne smeju da utiču jer se time narušava slobodno tržište.
Poljoprivrednik Radoslav Adamović kaže da poljoprivrednici redovno daju svoju robu, a da pritom ne znaju po kojoj otkupnoj ceni. ”Poljoprivreda ne može u Evropi tržišno da funkcioniše‚ to je osnovni problem i to ne može ljudima da se objasni, EU radi na nekom polu-socijalizmu što se tiče poljoprivrede. Znači oni uzimaju od bogatih, uzimaju bogatima na neke druge akcize, a daju za poljoprivredu, zato je budžet EU ogroman, a naš je smešan. Nama uzmu suncokret i onda nam dva meseca ne kažu koja je cena, oni ga prerade, prodaju ulje i kažu – evo vam 65 dinara, zamislite sada kad biste vi otišli u prodavnicu i uzeli na primer litru ulja, i na kasi kažete meni odgovara 40 dinara i ostavite, tako oni od nas kupuju robu“, objašnjava Adamović.
