Visoke temperature, nedostatak padavina i sve izraženiji nedostatak vode ponovo pokazuju koliko je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji izložena klimatskim rizicima. Suša više nije samo pitanje prinosa u jednoj proizvodnoj godini – ona postaje pitanje dugoročne održivosti gazdinstava, dostupnosti vode, bezbednosti hrane i konkurentnosti srpske poljoprivrede

Aktuelni podaci iz Srbije pokazuju da posledice dugotrajne suše prevazilaze samu poljoprivrednu proizvodnju. Manji prinosi, nizak vodostaj reka, otežan transport i pritisak na proizvodnju energije pokazuju koliko klimatski ekstremi mogu uticati na čitavu ekonomiju.

Posebno su ugrožene ratarske kulture, ali problem nije ograničen samo na njih. U voćarskoj proizvodnji nedostatak vode i visoke temperature mogu uticati na veličinu i kvalitet plodova, smanjiti udeo prve klase, ali i ugroziti rodni potencijal zasada za narednu godinu.

Klimatske promene postaju jedan od najvećih rizika za evropsku poljoprivredu

Problem sa kojim se danas suočavaju poljoprivrednici u Srbiji nije izolovan.

Evropska komisija ocenjuje da su klimatske promene jedan od najznačajnijih faktora koji će određivati način na koji će se evropska poljoprivreda prilagođavati u budućnosti. Poljoprivrednici se već suočavaju sa češćim sušama, nestašicom vode, toplotnim talasima i ekstremnim vremenskim pojavama, ali i povećanim pritiskom štetočina i bolesti.

Zbog toga se pitanje otpornosti poljoprivrede sve više ugrađuje u evropsku poljoprivrednu politiku.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije – ZPP/CAP – podstiče održivije sisteme proizvodnje, zaštitu prirodnih resursa, očuvanje biodiverziteta i prilagođavanje proizvodnje klimatskim promenama.

Posebno mesto zauzima upravljanje vodama, jer je održivo korišćenje prirodnih resursa, uključujući vodu, jedan od posebnih ciljeva ZPP za period 2023–2027.

Šta to znači za Srbiju?

Za Srbiju ovo pitanje ima dodatni značaj zbog procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Približavanje EU ne znači samo usvajanje novih propisa. Ono podrazumeva postepeno menjanje sistema podrške poljoprivredi, načina upravljanja prirodnim resursima i standarda koje će domaća gazdinstva morati da primenjuju kako bi dugoročno bila konkurentna na evropskom tržištu.

Zbog toga prilagođavanje klimatskim promenama treba posmatrati i kao deo pripreme srpske poljoprivrede za buduću Zajedničku poljoprivrednu politiku EU.

Evropska iskustva sve više pokazuju da odgovor na sušu nije jedna mera, već kombinacija ulaganja, znanja i promena proizvodnih praksi.

Od reakcije na sušu ka upravljanju rizikom

Tradicionalni pristup uglavnom podrazumeva procenu štete nakon što se elementarna nepogoda dogodi.

Savremena evropska politika sve više pokušava da rizikom upravlja unapred.

To podrazumeva:

racionalnije korišćenje vode i modernizaciju sistema za navodnjavanje;
povećavanje sposobnosti zemljišta da zadrži vlagu;
prilagođavanje strukture proizvodnje klimatskim uslovima;
izbor otpornijih sorti i hibrida;
diverzifikaciju proizvodnje;
korišćenje meteoroloških podataka i sistema ranog upozoravanja;
preciznu poljoprivredu i digitalne tehnologije;
bolje upravljanje rizicima na nivou poljoprivrednog gazdinstva.
Evropska komisija posebno ukazuje da će evropski proizvođači morati da održavaju proizvodnju i kvalitet hrane u uslovima manje količine ili sve promenljivije raspoloživosti padavina.

IPARD kao deo odgovora

Za poljoprivrednike u Srbiji posebno je značajno što deo ovih promena ne mora biti finansiran isključivo sopstvenim sredstvima.

Kroz IPARD III program, Srbija kao država kandidat koristi pretpristupnu podršku Evropske unije namenjenu modernizaciji poljoprivrede i ruralnom razvoju.

Investicije podržane kroz IPARD treba posmatrati i u širem kontekstu: približavanje standardima koje će poljoprivrednici u Srbiji sve više susretati kako se zemlja bude približavala članstvu u EU.

Zvanični IPARD vodič za Meru 1 uređuje podršku investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, pri čemu za svako konkretno ulaganje treba proveriti važeći pravilnik i javni poziv.

Zbog toga će za proizvođače postajati sve važnije da investicije ne planiraju tek kada se pojavi konkurs, već da unapred razmišljaju o tome šta će njihovo gazdinstvo učiniti otpornijim za narednih deset ili dvadeset godina.

Šta poljoprivrednici mogu da urade već danas?

Nisu sve mere prilagođavanja velike investicije.

Bolje upravljanje zemljištem, povećavanje sadržaja organske materije, malčiranje, odgovarajući plodored, pravovremena obrada, praćenje vremenskih podataka i prilagođavanje rokova agrotehničkih operacija mogu doprineti boljem korišćenju raspoložive vlage.

Kod gazdinstava koja imaju mogućnost navodnjavanja sve značajniji postaju sistemi koji omogućavaju preciznije i racionalnije korišćenje vode.

Digitalni alati, meteorološke stanice, senzori i sistemi za praćenje stanja zemljišta omogućavaju da odluka o navodnjavanju više ne zavisi samo od iskustva proizvođača, već i od konkretnih podataka.

Evropska komisija upravo prilagođavanje proizvodnih sistema promenjenim klimatskim uslovima prepoznaje kao jedan od važnih pravaca povećavanja otpornosti poljoprivrede.

Suša nije problem samo jedne proizvodne godine

Najvažnija promena možda zato nije tehnološka, već promena načina razmišljanja.

Klimatske promene više ne možemo posmatrati kao nešto što će uticati na poljoprivredu u dalekoj budućnosti.

One već utiču na prinose, kvalitet proizvoda, raspoloživost vode, troškove proizvodnje i sigurnost prihoda poljoprivrednih gazdinstava.

I Evropska unija svoje buduće politike sve snažnije usmerava ka otpornosti poljoprivrede. U evropskoj Viziji za poljoprivredu i hranu među pravcima delovanja nalaze se prilagođavanje klimatskim promenama, zaštita zemljišta i voda, inovacije i jačanje dugoročne konkurentnosti poljoprivrednika.

Za Srbiju je zato prilagođavanje klimatskim promenama istovremeno poljoprivredno, ekonomsko i evropsko pitanje.

Put ka Evropskoj uniji neće se odvijati samo kroz pregovaračka poglavlja i usvajanje propisa. Odvijaće se i na njivama, u voćnjacima, plastenicima i stočarskim farmama – kroz način na koji koristimo vodu, čuvamo zemljište, uvodimo nove tehnologije i planiramo proizvodnju.

Sušu ne možemo sprečiti. Ali možemo mnogo bolje pripremiti poljoprivredu za njene posledice.

Upravo u tome znanje, evropska iskustva i dostupni fondovi mogu postati jedan od najvažnijih saveznika poljoprivrednika u Srbiji.

Autor: Ekspertski tim Mladih poljoprivrednika Srbije