Sunčeva energija koja se za samo šest sati oslobodi iznad pustinja naše planete može da podmiri svetsku godišnju potrošnju. To je dovoljno da se ceo svet snabdeva energijom. Teoretski. Ali kako iskoristiti ovaj ogromni potencijal?
Oko milijardu i po ljudi, ili skoro četvrtina svetskog stanovništva, nema pristupa električnoj energiji. Velika većina njih živi u ruralnim oblastima Afrike, Azije i Latinske Amerike. Mnoge od tih oblasti raspolažu obiljem intenzivne sunčeve svetlosti. Međutim, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju tek počinju da koriste solarnu energiju.
Za razliku od mutnih i opasnih kerozinskih lampi, solarna energija može dati blistavu svetlost, kao i energiju potrebnu za hlađenje hrane i za bolnice, a sve to bez emitovanja štetnih gasova.
U Etiopiji dve trećine stanovništva živi u ruralnim oblastima i mali broj njih ima pristup električnoj energiji. Mlada inženjerka Rekik Bekele postavlja i održava sisteme za proizvodnju solarne energije i pomaže lokalnim tehničarima da obnove svoje znanje o tome. Obuka je deo programa smišljenog da donese električnu struju stanovnicima sela i stvori nove mogućnosti za razvoj.
Da bi optimalno radio, solarni kolektor zahteva stalno održavanje.
Glavni grad je udaljen više od trista kilometara, zato meštani moraju biti osposobljeni da sami održavaju solarne sisteme u toj oblasti.
Samostalne mreže koje održavaju mogu da im poboljšaju život na mnogo načina. Baterije skladište solarnu energiju da bi se koristila noću. Seoske ambulante mogu služiti kao čvorišta iz kojih bi krenuo razvoj mreža. Solarni kolektori dosad su instalirani na više od pedeset ambulanti u Etiopiji, a do 2012. trebalo je da ih bude još pedeset.
Pacijenti će prvi osetiti korist od solarne energije. Loše stanje puteva tokom kišne sezone često je onemogućavalo pružanje medicinske pomoći jer bolnice nisu mogle da dobiju kerozin za osvetljenje i frižidere.
Lekovi i vakcine su se često kvarili pre nego što bi bili upotrebljeni. Solarne ćelije obezbeđuju dovoljno energije čak i tokom kišne sezone, uprkos čestoj oblačnosti. Ali treba ih redovno čistiti da bi bile maksimalno delotvorne. Slojevi prljavštine blokiraju sunčeve zrake. Samo jedan procenat ukupne površine svetskih pustinja pod solarnim kolektorima bio bi dovoljan da se zadovolji svetska potražnja za električnom energijom.
Kako se solarna energija transformiše u električnu
Maroko je u blizini granice s Alžirom izgradio svoju prvu solarnu elektranu. Ali solarni kolektori daju samo četiri procenta ukupne proizvodnje te elektrane.
Sva solarna energija koju sakupe kolektori reflektuje se na apsorbujuće cevi. Kroz te cevi cirkuliše nafta zagrejana na dvesta devedeset osam stepeni Celzijusa. Na kraju svog puta kroz cevi dostiže temperaturu od trista devedeset dva stepena, što je povećanje od skoro sto stepeni. Vrela nafta onda teče kroz razmenjivač toplote i stvara paru koja zatim pokreće turbine i stvara električnu energiju. Ove elektrane s paraboličnim kolektorima pretvaraju oko dvadeset procenata solarnog zračenja u upotrebljivu električnu energiju. Ali nije lako održavati ih. Za čišćenje više od pedeset hiljada kolektora koristi se posebno dizajnirano vozilo. Taj posao traje dve nedelje.
Kolektori su postavljeni tako da sunčeve zrake usmeravaju prema prijemnom otvoru na vrhu tornja, gde se vazduh zagreva na oko hiljadu stepeni Celzijusa. Onda se taj vazduh ubacuje u gasne turbine. Kombinacija gasne i parne turbine veoma delotvorno pretvara solarnu energiju u elektricitet. Ovde se to postiže uz korišćenje prirodnog gasa ili bio-gasa. Tako se, na kraju, po niskoj ceni solarna energija transformiše u električnu.
Mnogi stručnjaci smatraju da su elektrane sa solarnim tornjevima najperspektivnije. Veoma su efikasne, a vrela para koja u njima nastaje može se koristiti i za različite hemijske procese.
Za pedeset ili sto godina možda više neće biti nafte. Moramo imati rešenje za to. A to rešenje je obnovljiva energija. Energija iz sunčeve svetlosti predstavlja jednostavno, decentralizovano rešenje za brojne ljude širom sveta.