Da bismo iskoristili što više novca iz fondova Evropske unije za razvoj poljoprivrede oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije, kažu u Vladi
Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Dodaju da ćemo se osloniti na iskustvo Poljske u privlačenju što više novca iz fondova Evropske unije.
Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.
“Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu smo dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja”, objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot.
Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.
Poljaci – šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU
Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.
Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.
“Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali”, napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović.
Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog. Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.
