Zbog slabe kontrole na granici, u Srbiju ulazi neoznačena hrana sa genetski modifikovanim organizmima, kažu protivnici GMO i dodaju da ih brine i to što je multinacionalna kompanija uzela prevlast na domaćem tržištu semena od nacionalnih instituta
Iz Ministarstva poljoprivrede za RTS odgovaraju da su kontrole ciljane i efikasne, odnosno da izmena zakona o GMO niti je na dnevnom redu, niti u planu.
Srbija dozvoljava do 0,1 odsto genetski modifikovanih organizama u semenu i do 0,9 u hrani. Ipak, svake godine se otkriju parcele zasejane genetski modifikovanim semenom švercovanim iz Bosne ili sa Kosova. Za protivnike GMO to je incident, veći problem je, kako kažu, nedovoljna kontrola onoga što se zvanično uvozi.
”Seme je prva i poslednja odbrana od GMO. Kontroliše se svega pet do sedam odsto uvezenih pošiljaka u Srbiju. Dakle, nama niko kao građanima ne garantuje da se u preostalih 92 odsto uzoraka ne nalazi GMO“, objašnjava dr Tijana Brankov sa Ekonomskog fakulteta iz Subotice.
Ciljane kontrole
Kontrole su ciljane i efikasne – odgovaraju iz Ministarstva poljoprivrede. O tome šta će kontrolisati odlučuju na osnovu saznanja koje dobijaju od EU ili iz naučnih krugova.
Granična inspekcija ove godine je 672 puta uzorkovala pošiljke semena. Ni u jednoj nisu našli GMO. Od 979 uzoraka iz primarnih poljoprivrednih proizvoda – dva su sadržala GMO.
”Pratimo svetska dešavanja i za sve što se zna da je u svetu modifikovano ili postoji mogućnost da je modifikovano vršimo testiranja i uzimanja uzoraka i šaljemo na laboratorijske analize u ovlašćene laboratorije koje vrše identifikaciju i detekciju prisustva genetski modifikovanih organizama“, navodi Ivan Tomašev iz Ministarstva poljoprivrede.
U Americi se genetski modifikovana hrana ne obeležava, osim ako nije namenjena izvozu u evropske zemlje koje su to propisale zakonom.
Najplodniji regioni – područja bez GMO
Srbija bi, kažu stručnjaci, pre pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji trebalo najplodnije regione da proglasi područjem bez GMO.
”Prenos semena sa jedne parcele na drugu parcelu je vrlo izvesno kada su vetrovi jaki. Drugo, unošenjem žetvenih ostataka doživljavaju genetske promene i jednostavno to širenje je nezaustavljivo“, naglašava Zdenko Zloh, inženjer melioracije i ekološki aktivista.
Srbija jedina u Evropi ima samodovoljnu proizvodnju soje. Ne bismo smeli ni da ugrozimo poziciju jednog od 10 najvećih svetskih izvoznika kukuruza. Samoodrživa proizvodnja hrane je strateški najvažnija stvar svake zemlje, moćnija i od najmoćnijeg naoružanja.