Savremeniji način obrade zemljišta, masovnija upotreba hemije i mehanizacije preoteli su mnogo nekadašnjih poslova. Vlasnicima oranica bar kada je ratarstvo u pitanju ne treba mnogo radne snage. Međutim, ima još poslova gde je ljudska ruka nezamenjiva te je sezonska radna snaga i dalje preko potrebna u povrtarstvu i voćarstvu. Težak fizički posao na njivi za mnoge je tako jedini, ali ujedno i siguran način zarade od ranog proleća do jesenjih mrazeva
Mirjana Bastajić (59) iz Obrovca od 2006. godine kada je ostala bez posla okrenula se nadničenju. Od tada do danas radila je uglavnom na obrovačkim njivama, sadila, kopala, brala, utovarivala, pakovala od marta do početka zime. “Nije bilo drugog posla, a raditi se mora tako da za život već godinama zarađujem radeći na njivi. U našem selu ima dosta povrtara i voćara, te se poslovi jednostavno nadovezuju jedni na druge. Nije lako izdržati taj tempo, ali kad savlada umor sednemo, predahnemo, mi sami sebi nosimo hranu, a ljudi kod kojih radimo uvek brinu o nama, donose nam hladnu vodu, sok pa čak i sladoled”, kaže Mirjana i napominje da je uvek, kao i druge žene koje sa njom rade imala odličnu saradnju sa obrovačkim poljoprivrednicima kod kojih rade godinama.
Trenutno po satu mogu da zarade 250, a za teži posao i 300 dinara, a isplata je odmah nakon završetka posla.
Milica Zbućnović iz Pivnica već godinama sa grupom žena radi po njivama u njenom i okolnim selima. Ima 70 godina i penzionerka je. Kako kaže, zdravlje je odlično služi te je kaže u odličnoj kondiciji i nema posla koji joj je težak, a svaki dinar dobro dođe. “Ovih letnjih dana ustajemo pre zore da bi smo na njivi bili već u pet sati i tako izbegli visoke temperature. Imamo vreme za doručak, za pauze i gde god smo radili gazde su se pokazale kao divni ljudi – znate koliko je to poverenje i poštovanje kada vam na njivu kao pre neki dan, donesu kafu i kifle. Osim toga isplata je redovna svaki dan kad krenemo kući dobijemo dnevnicu od 2.000 dinara. I zato mi svoj posao radimo pošteno i odgovorno”, kaže Milica.
Kako dodaje, nakon berbe jagode u okolnim selima, nastavili su posao 15 dana berući trešnje, ovih dana kopaju soju, a ubrzo ih čeka berba malina, paprika, kupljenje luka, krompira i na jesen jabuke, kupus.
Ona napominje da sa njom rade uglavnom sredovečni i stariji ljudi, a povremeno se priključe i mlađi.
