Da li se vrednost šume meri jedino kubicima drvne građe ili šumu možemo da ”naplatimo“ i bez sekire i motorne testere? Zaposleni u nacionalnim parkovima u Srbiji zalažu se za manje seče u korist što većeg druženja sa šumama kroz učenje, rekreaciju i turizam
Da bi se to postiglo, bilo bi dobro da se nacionalni parkovi organizuju na način koji se pokazao veoma uspešnim u najrazvijenijim zemljama i da se uvede ”šumska pedagogija“ u Srbiju. I to ne samo za najmlađe.
U prebrojavanju svih koristi koje čovek ima od šume, pojedini stručnjaci su stigli do računice da šume u Evropi imaju više od tri stotine važnih uloga u životu našeg kontinenta. One su izvor drveta, hrane i različitih poslova, ali su istovremeno čuvari prirode i kulture. Šume sprečavaju i smanjuju eroziju, one su filteri za vodu, ali i izvorišta čiste vode. Povećavaju plodnost zemljišta, apsorbuju buku i prašinu i predstavljaju jedno od najvažnijih ”oružja“ u borbi protiv klimatskih promena. Šume su prostor za rekreaciju, ali i utočište za očuvanje kulturne tradicije.
Da bi šume opstale kao čuvari planete, potrebni su im stručnjaci koji o njima brinu. Među njima su i zaposleni u nacionalnim parkovima, koji u Srbiji, pored ostalog, održivo gazduju šumama. Njihov je posao da ujedine društveni i ekonomski interes sa očuvanjem biodiverziteta. Ili kako objašnjava Ivana Vasić, master upravljanja zaštićenim područjem u JP Vojvodinašume, seča šume uvek mora da se obavlja tako da obezbedi negu i obnovu šumskih resursa, ”kako bismo imali ravnomeran raspored šuma svih starosti. Na taj način imamo vitalne i zdrave šume koje daju ekološki i ekonomski maksimum“.
Šume ujedno predstavljaju veoma vredno nasleđe, što potvrđuje i činjenica da su bukove šume na područjima nacionalnih parkova Fruška gora, Kopaonik i Tara nominovane za Uneskovu Listu dobara svetske prirodne baštine.
Održivo gazdovanje šumama je složen koncept, a njegova primena kod nas još složenija, jer za razliku od država bivše SFRJ, a naročite zemalja zapadne Evrope, u Srbiji su nacionalni parkovi organizovani kao javna preduzeća. Uprava nacionalnog parka mora da osmisli poslovni model „na dva koloseka“. S jedne strane mora da se ponaša kao preduzetnik koji će šumarstvo, ribarstvo, lovstvo, i turizam učiniti isplativim. S druge strane, sve to ne sme da ugrozi prirodne resurse za koje je nacionalni park odgovoran da ih štiti i unapređuje.
