Poljoprivreda ne proizvodi samo hranu — ona značajno utiče i na klimatske promene. Analiza karbonskog otiska koju su sproveli NALED i PwC pokazuje da primarna ratarska proizvodnja u Srbiji generiše dve trećine emisija gasova sa efektom staklene bašte iz agrosektora. Ključ rešenja leži u prelasku na regenerativnu poljoprivredu, ali bez sistemske podrške država rizikuje da ova praksa ostane na marginama, uprkos njenom ogromnom potencijalu za očuvanje zemljišta, vode i klime
Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju su sproveli NALED i kompanija PwC, pokazala je da prehrambeni i poljoprivredni sektor globalno generišu oko 24% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. U Srbiji je taj otisak procenjen na oko šest miliona tona emisija CO₂ godišnje. Prema analizi, čak 66% tih emisija dolazi iz primarne poljoprivredne proizvodnje, dok prerada hrane učestvuje sa 24%.
Kao glavni problem ističe se način obrade zemljišta.
Upravo zbog toga stručnjaci ukazuju na značaj regenerativne poljoprivrede — sistema praksi koji obnavlja prirodne resurse poput zemljišta, vode i biodiverziteta, i smanjuje emisiju CO₂ njegovim vezivanjem u zemljištu (sekvestracijom).
U NALED-ovoj Sivoj knjizi predlaže se da se regenerativna poljoprivreda uvrsti u Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i u Zakon o podsticajima u poljoprivredi, kako bi proizvođači koji primenjuju ove prakse dobili institucionalnu i finansijsku podršku.
”Uprkos sve većem interesovanju proizvođača za dugoročno zdravlje zemljišta, oni su i dalje bez sistemske pomoći i prepušteni sopstvenim procenama i tržišnim rizicima“, kaže za portal Biznis Branimir Popov, direktor kompanije Prime Trinity, koja se bavi digitalizacijom agrara i razvojem alata za praćenje emisija.
On ističe da mnogi proizvođači imaju dileme poput: ”Hoće li mi pasti prinos?“, ”Imam li odgovarajuću mehanizaciju?“ i ”Kako da znam da napredujem?“ — zbog čega je važno ponuditi konkretne metrike i alate. Jedan od takvih alata je i FRAPS (Farmer Readiness and Assessment Point System), sistem ocenjivanja koji omogućava procenu stepena spremnosti proizvođača za regenerativnu tranziciju.
FRAPS pomaže da se identifikuju ključni koraci, prednosti novih praksi i potencijal za finansiranje, kao i da se razlikuju istinske regenerativne farme od onih koje samo koriste ”zelenu retoriku“.
”Bez merenja nema napretka. Pouzdani podaci su osnov za poverenje, skaliranje i finansiranje — uključujući i karbonske kredite“, kaže Popov. On dodaje da je ključno razviti mrežu oglednih farmi i edukativnih centara, kao i agronomske i digitalne infrastrukture za praćenje efekata primenjenih mera.
Zaključak stručnjaka je jasan: ukoliko država ne obezbedi standarde, podsticaje i transfer znanja, regenerativna poljoprivreda neće postati široko primenjena praksa, uprkos potencijalnim uštedama do 40% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju i višestrukim benefitima po životnu sredinu i zdravlje zemljišta.
