Kako reorganizovati robne rezerve
Predstavnici udruženja Žitounija smatraju da je potrebno što pre reorganizovati robne rezerve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji na svetskom tržištu hrane
Aktuelna situacija na svetskom tržištu hrane podstaći će većinu država, bez obzira na to da li izvoze ili uvoze pšenicu, da povećaju nivo zaliha. Ovakvi potezi su očekivani, jer sve države žele da osiguraju stabilnost snabdevanja sopstvenih tržišta ovom strateškom sirovinom.
Prema rečima Zdravka Šajatovića, direktora udruženja Žitounija, to će važiti i za Srbiju zbog čega u tom udruženju smatraju da je potrebno što pre reorganizovati robne rezerve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji.
”Robne rezerve Srbije, odnosno tekuće robne rezerve a ne strateške, u svom dosadašnjem radu ispoljile su znatne slabosti. Zato se nameće potreba za hitnom reorganizacijom”, navodi Šajatović.
Jedan od predloga reorganizacije je i da vlada robnim rezervama zabrani davanje tzv pozajmica pšenice u njihovom vlasništvu. Smatraju da je za taj posao potrebno izabrati najkvalitetnije skladištare, a da bi prioritet trebalo da imaju betonski silosi, uz vođenje računa o dobroj teritorijalnoj pokrivenosti skladišta.
Potrebno je i da se roba u vlasništvu robnih rezervi čuva u posebnim silosnim ćelijama, na kojima će stajati jasna oznaka da se u njima skladišti ono što je u državnom vlasništvu, što isključuje mogućnost mešanja sa tuđom robom.
Prilikom ulaza i izlaza državne pšenice trebalo bi obavezno obračunavati kvalitet i primenjivati sve neophodne mere kako bi se taj kvalitet održao. Skladištarima bi trebalo omogućiti zanavljanje pšenice (polovina u maju, a polovina u junu) s tim da se za te mesece plaća samo pola troškova lagera.
Prema oceni Šajatovića, nivo robnih rezervi pšenice treba utvrditi u iznosu tromesečne potrošnje u Srbiji od 270.000 do 300.000 tona.
Kada je reč o intervencijama na tržištu pšenice, Šajatović naglašava da treba obezbediti poštovanje Zakona o robnim rezervama, što znači da po zaključku vlade o neophodnosti i obimu intervencije na tržištu, treba intervenisati prodajom ili kupovinom pšenice po tržišnim cenama na osnovu javnog poziva.
”Prioritet u kupovini pod istim uslovima imali bi ovlašćeni skladištari robnih rezervi. U slučaju prodaje robe u vlasništvu robnih rezervi, treba zadržati mogućnost da se taj novac ne uplaćuje na račun državnog budžeta, već robnih rezervi” kaže Šajatović.
Prema njegovom mišljenju, tako bi se formirao određeni fond trajnih obrtnih sredstava, neophodnih za efikasne intervencije robnih rezervi u slučaju potrebe stabilizacije tržišta, kao i kupovine određene robe za dopunu rezervi.
