Uzurpatori državnih oranica imaju još desetak dana da prijave površine zemlje koje nelegalno obrađuju. Preporukom Vlade Srbije njima je dat rok da se do 1. maja registruju u opštinama čije su njive nezakonito zaposeli. Ukoliko to urade proći će praktično nekažnjeno, a po mišljenju mnogih, čak i odlično u finansijskom smislu.
I pored protivljenja poljoprivrednih udruženja i apela da država na ovaj način legalizuje nezakonje njima će biti omogućeno vansudsko poravnanje – da plate prosečnu cenu zakupa državnog zemljišta što je 192 evra godišnje na teritoriji Vojvodine. Praktično, ukoliko plate zakupninu biće im oprošteno što bespravno oru i seju, a zakupnina će im biti značajno niža nego da su do oranica došli redovnom procedurom, kroz licitacije. Prema pisanju medija, među prvim opštinama koje su registrovale ovakve zahteve je Sombor gde je do sada stiglo oko 70 prijava. Još se ne precizira kolike površinu su uzurpatori prijavili.
Krajem prošle godine u toku jake državne kampanje za usvajanje novih propisa o zakupu poljoprivrednog zemljišta kao glavni argument navodila se upravo nužnost obračuna sa uzurpatorima državnih oranica. Tada je izračunato da Srbija zbog ovakvih mahinacija godišnje gubi oko 100 miliona evra i da su u izakulisne radnje nelegalnog korišćenja 500.000 hektara državne zemlje umešane mnoge lokalne samouprave. Sada, odlaganjem primena propisa (reč je, kako se navodi, o prelaznom rešenju) pa time i primena strogih kazni za uzurpatore, postaje jasno da će se država teško izboriti sa ovim problemom. Predstavnici vlasti pravdaju ovakvu meru činjenicom da je država imala dve solucije – da sve ostane po starom ili da uvede bilo kakve mere.
– Ovi problemi se ne mogu rešiti preko noći. Do sada niko i nije pokušao. Samo u Somboru postoji 16.000 parcela i preko 35.000 hektara državne zemlje. Koja inspekcija to može da nadgleda. Da nije bilo tog vladinog zaključka uzurpatori bi nastavili nelegalno da obrađuju zemlju ali ništa ne bi platili. Ovakvo stanje može da potraje do jeseni i novih licitacija – kaže sagovornik „Politike” koji je želeo da ostane anoniman.
Sa druge strane, iako još nismo završili proces restitucije a ni sredili zemljišne knjige, sve su češće sugestije sa Zapada da Srbija „za svoje dobro” treba da liberalizuje proces prodaje poljoprivrednih oranica. Poslednja je stigla od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja u godišnjem izveštaju navodi da bi naša zemlja „trebalo da razmotri da stranim investitorima omogući da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta”. Da li nam se između redova preporučuje da tržište otvorimo i pre zvanično nametnutog roka – septembra 2017. godine kada ćemo, ako se nešto ne preduzme, biti prinuđeni da primenimo i onako loše ispregovaran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Naš sagovornik ovo komentariše kao neku vrstu neprimerenog pritiska ali i da ne vidi zašto bi Srbija morala da pristane na takve ustupke.
Istovremeno većina istočnoevropskih članica EU uspela je da obezbedi prelazni period za liberalizaciju tržišta nekretnina. Kroz naknadne pregovore sa Briselom mnoge od njih uspele su čak na razne načine i da produže moratorijum (zabranu prodaje). U Slovačkoj i Mađarskoj je recimo prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za još četiri godine. Mađarska je, pre isteka drugog produžetka, čak izmenila svoj ustav i suprotno EU pravilima, kao punopravna članica, zabranila prodaju zemlje strancima. Danska je propisala zemljišni maksimum do 300 hektara uz obavezu da vlasnici farme žive na gazdinstvu. U Poljskoj je ionako dug devetogodišnji prelazni period produžen za još tri godine. Poljski farmeri prošle godine organizovali su masovne proteste i tražili zaštitu od upliva stranog kapitala upozoravajući vladu da se „zemlja prodaje samo jednom”.
Hrvatska je takođe nedavno uspela ponovo da produži rok zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima uz obrazloženje da se u ovoj zemlji još „nisu stvorili uslovi za takve transakcije”. Interesantan je primer Slovenije koja nikada nije tražila moratorijum ali je u svoju korist promenila propise o poljoprivrednom zemljištu i ugradila pet rigoroznih ograničenja za sticanje prava nad zemljištem. Prvo je da kupac mora da bude državljanin ove zemlje najmanje pet godina, da prednost pri kupovini imaju vlasnici susednih parcela kao i mladi poljoprivrednici koji formiraju novo gazdinstvo ili proširuju postojeći posed.
Veruje se da bi i Srbija kroz domaće zakonodavstvo, sve do pristupanja Uniji, mogla da se zaštiti tako što bi zaoštrila uslove pod kojima stranac može da postane vlasnik zemlje. Stručnjaci upravo „slovenački” primer navode kao model koji bi Srbija mogla da preuzme.
