Indikativan primer koji je osvanuo u novinama je Užičanina Dejana Papića, vlasnika firme za izvoz i otkup voća i povrća Gold epl.
Vođen “privatnom inicijativom”, potpomognutom u ovom slučaju modernim tehnikama komunikacije, Papić je pre više od godinu dana stupio u kontakt s brokerskom firmom Lodžik frut u Sankt Peterburgu i sklopio ugovor o izvozu mandarina na rusko tržište.
Prve dve narudžbine od 40 tona mandarina realizovane su i plaćene bez problema ali za treću nikada nije stiglo dogovorenih 32.000 dolara.
Navedenu sumu Papić verovatno nikada više neće “videti” jer je načinio grešku primereniju nekom ko se bavi uzgojem mandarina nego nekom ko bi trebalo da zna kako se prodaju po svetu – kupca je našao i ugovor sklopio preko interneta.
“Sav posao obavljao sam preko skajpa i imejlova. Prevaren sam i želim da ukažem svojim primerom drugima na to šta može da im se desi ukoliko budu poslovali na isti način i prema uslovima koje Rusi ili Azerbejdžanci nameću” rekao je medijima Papić.
Ispostavilo se da se brokerska kuća ne nalazi na adresi koja je navedena u ugovoru, pa se Papić obratio predstavništvu Privredne komore Srbije u Moskvi za pomoć. Ni njihova intervencija nije dovela do rezultata.
“Kod ovako sklopljenih ugovora ne možemo ništa da uradimo. Ja mogu samo da sednem u kola i potražim spornu firmu ali najverovatnije je da ću na traženoj adresi naći samo ‘ledinu”, kaže za MONDO Sveta Vasiljević, prvi čovek predstavništva Privredne komore Srbije u Moskvi.
Da se tako posao ne radi ni u Srbiji ni sa inostranstvom, a pogotovo ne sa Rusijom, decidirani su u Agenciji za promociju izvoza (SIEPA).
“Posao sklapati preko skajpa i imejlovima, ili kada neko iz Rusije odveze robu šleperom uz dogovor ‘platiću ti majke mi’, to svakako nisu principi dobrog biznisa. Partner se mora proveriti pre sklapanja posla, ne jer smo mi nešto neracionalno sumnjičavi već zbog zaštite svog imena i kapitala”, kaže za MONDO Aleksandar Milovanović, savetnik u Agenciji za promociju izvoza.
Milovanoviću je poznat još jedan slikovit primer kako se “s Rusima” proveo naš proizvođač i izvoznik.
“Čovek je ugovorio posao, i krenule su i isporuke i plaćanja. Sve ide ‘kao po loju’, čak odlazi u Rusiju na slavlja kod partnera u kuću. Posle treće isporuke javlja mu se partnerov prijatelj koga je tamo upoznao i naručuje četvrtu isporuku, veću od sve tri prethodne zajedno. Ta nikada nije plaćena, a začinjena je pretnjama šta bi moglo da mu se desi ako bi se pojavio u Rusiji i tražio svoje pare”, kaže Milovanović.
U Agenciji za promociju izvoza, koja organizuje i nastupe naših proizvođača i izvoznika na sajmovima u Rusiji, kažu da nikada ni jedna firma koja je išla preko njih nije imala ovakvih problema sa partnerima.
“Mi svoj posao uradimo krajnje ziheraški, od pripreme kontakata, njihovog vrednovanja i monitoringa celog postupka ugovaranja i ostvarivanja ugovorenog. S druge strane i ako bude problema imamo saradnju sa ruskim državnim i istražnim organima. Ali, nismo mi jedina adresa preko koje se može normalno poslovati”, kaže Milovanović.
Srpski preduzetnik može da se u Srbiji obrati Privrednoj komori, zatim Agenciji za osiguranje izvoza (AOFI), a u konkretnom slučaju poslovanja s Rusijom moskovskom predstavništvu PKS ili beogradskom Trgovinskom predstavništvu Ruske Federacije.
“Na kraju krajeva, može se i ovde i tamo naći bonitetna kuća koja će tačno reći da li sa nekim treba poslovati ili ne, ili uz koji rizik. To u slučaju najobimnije provere i kupovine garancije košta tek nekoliko procenata ugovorenog posla, što je na kraju neuporedivo manje nego samo jedna nenaplaćena isporuka. Čovek koji je izgubio 40.000 evra sad se sigurno kaje što se nije ozbezbedio za recimo 1.200”, kaže savetnik u Agenciji za promociju izvoza.
Mondo.
