Cene hrane u svetu u prethodnih godinu dana, prema indeksu cena hrane koji obračunava Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) povećane su za čak 28 odsto. Poskupelo je skoro sve, a najviše žitarice, pšenica, kukuruz, ali i mleko, meso, ulje i šećer. Cene hrane, pored goriva, su i u Srbiji oterale inflaciju na 7,9 odsto (u decembru u odnosu na decembar 2020. godine), u Evropi smo samo iza Letonije i Estonije
U evrozoni međugodišnja inflacija u decembru dostigla je pet odsto što je najviše od kada postoji evro, poslednjih 20 godina. Međutim, ono što razlikuje EU, posebno zemlje evrozone i Srbiju jeste različita potrošačka korpa, pa i efekat inflacije.
Naime, u potrošačkoj korpi evrozone hrana i piće učestvuju sa 21,7 odsto, a u Srbiji 31,4 odsto. Kada se dodaju alkoholno piće i duvan, skoro 40 odsto prosečne potrošačke korpe odlazi na ove proizvode.
S druge strane, hrana u Srbiji je prethodnih godinu dana znatno više poskupela nego u evrozoni. Dok je kod nas u decembru rast cena hrane iznosio 12,4 odsto, u evrozoni svega 3,2 odsto, gde je rast cena sveže hrane bio 4,7 odsto, a procesirane hrane, alkohola i duvana 3,2 odsto. Dakle bezmalo tri puta je više poskupela hrana u Srbiji, u kojoj ona čini mnogo veći procenat potrošnje domaćinstava, nego u EU.
Prema podacima Zavoda za statistiku za decembar u odnosu na isti mesec prethodne godine najviše su poskupeli povrće za 22,4 odsto i ulje za 21 odsto. Natprosečno poskupljenje imali su i meso 14,3 odsto i hleb i žitarice 11,2 odsto. I sve druge namirnice su poskupele u proseku između šest i deset odsto.
Ako i nismo imali visok standard, ranije se bar moglo jesti jeftinije nego u razvijenim evropskim zemljama, ali ta razlika su ubrzano smanjuje, mnogo brže nego što se smanjuje razlika u standardu.
Agroekonomista Vojislav Stanković manji rast cena hrane u EU nego u Srbiji tumači mnogo većim subvencijama države proizvođačima hrane.
”Pored toga tražnja u EU je stabilna, pa proizvođači imaju manje razloga za povećanje cena. Međutim, veliki deo našeg rasta cena hrane je posledica visokih cena na međunarodnom tržištu. Ovo pokazuje činjenica da smo u prošloj godini (za 11 meseci) smanjili fizički obim izvoza hrane za 8,5 odsto, a vrednost izvoza je povećana za 21 odsto. To pokazuje da su svetske cene mnogo više nego domaće i to se najviše odnosi na žitarice čiji se fizički obim izvoza znatno smanjio u odnosu na 2020. zbog suše, nego izvoz prerađene hrane“, objašnjava Stanković.
