Proizvodnja mleka u Srbiji godinama stagnira ili se nalazi na manje više istom nivou. Sektor mlekarstva je jedan od najvećih izazova kreatora agrarne politike. Prema rečima Miloša Milovanovića, koordinatora FAO/EBRD projekata u Srbiji, postoji set mera kojim država može da utiče na unapređenje tog sektora.
U tom smislu potrebno je rekonfigurisati agrarnu politiku, pogotovu u delu podsticaja mlekarskoj proizvodnji. U 2014. godini Srbija je dala 12 milijardi dinara na unapređenje proizvodnje mleka kroz dominantno dve mere – premiju za mleko i plaćanje po grlu stoke. Da li ove mere daju efekte u onoj meri u kojoj se očekuje, izgleda da ne, kaže Milovanović.
Srbija može da preusmeri sredstva koja troši iz svog budžeta na podsticanje mlekarske proizvodnje ili primeni neke druge modele podrške koje nije primenjivala do sada. Jedna od tih je podrška proizvodnji mleka prema kvalitetu, odnosno da najviše premije dobiju oni farmeri koji se trude da proizvedu kvalitetno mleko.
Ne treba zaboraviti ni podsticajnu podršku kroz mere ruralnog razvoja – investicione mere podrške. ”Investiciona podrška je jako bitna pa bi država velikim subvencijama koje mogu da budu od 50 do čak 80 odsto vrednosti celokupne invetsicije omogućila poljoprivrednicima da podignu kvalitet mleka. Nažalost, sredstva u agrarnom budžetu jesu ograničena, i to je razlog više zašto Srbija treba da uloži dodatne napore kako bi se akreditovana za čuvena predpristupna sredstva Evropske unije -IPARD sredstva. To mora da bude prioritet da bi mogli da se suočimo sa konkurencijom iz inostranstva koja neumitno dolazi”, napominje Milovanović.
On dodaje da ne treba zaboraviti i određene instrumente trgovinske politike. Kada je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju primenjen očekivanja su bila drugačija po pitanju kada će Srbija postati član Evropske unije. Sporazum je primenjen 1. januara 2009. godine i u periodu od šest godina on je u potpunosti liberalizovao domaće tržište dok smo mi i dalje bez jasne perspektive o datumu ulaska Srbije u EU. U tom smislu se otvara pitanje da li je trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju aktuelan sada u onoj meri kada je bio pregovaran i da li postoji potreba da se ovaj sporazum revidira. To su sve opcije koje stoje pred Republikom Srbijom ali sasvim sigurno da postoji potreba za nekim dugoročnijim sistemskijim rešenjima nego što je šestomesečno uvođenje prelevmana, zaključuje Milovanović.
agronews
