Veštačka inteligencija (AI) i internet stvari (IoT) polako, ali sigurno menjaju lice poljoprivrede – i u svetu, i kod nas. U eri klimatskih izazova, nedostatka radne snage i pritiska da se obezbedi veći prinos uz manju potrošnju resursa, tehnologija postaje ključni saveznik proizvođača
Pametna rešenja omogućavaju bolje planiranje, efikasnije korišćenje zemljišta i vode, kao i precizno upravljanje usevima i stočarstvom. Od satelitskih snimaka koji ”vide“ stanje useva, do dronova za prskanje i senzora koji nadgledaju zdravlje stoke – sve više poslova na njivi obavlja se uz pomoć mašina koje ”uče“, prenosi portal Biznis.
Američka kompanija Digi navodi da AI već omogućava detekciju korova i bolesti sa preciznošću većom od 85%, detekciju zrelosti plodova sa čak 98% tačnosti i uštedu vode do 50%.
U Srbiji, primer primene veštačke inteligencije je projekat Yield Hunter, koji koristi pametne naočare sa proširenom stvarnošću (AR) za optimizaciju ručne berbe voća. Naočare u realnom vremenu prikazuju beraču vizuelna uputstva, povećavaju efikasnost, smanjuju gubitke i generišu korisne podatke za upravljanje voćnjacima.
Startap Cropt, proistekao iz Instituta BioSens, nudi napredne AI modele koji uzimaju u obzir podatke sa satelita, meteorološke mape, tipove zemljišta i ponašanje biljaka kako bi predvideli prinos i rizike. Njihova platforma koristi se i na nacionalnom nivou – uključujući velike sisteme poput banaka, osiguravača i distributera.
”Naša rešenja omogućavaju da se u realnom vremenu proceni rizik gajenja određene kulture, otkriju štete i planira berba“, kaže dr Oskar Marko, suosnivač Cropta.
U oblasti digitalizacije voćarstva, značajan je i priručnik o mehanizaciji, čiji autori naglašavaju da uvođenje pametne tehnologije u voćnjake donosi brži povrat investicije i višu produktivnost. ”Kao softverski inženjer i voćar, iz prve ruke sam razumeo izazove i video priliku za digitalna rešenja“, kaže Miloš Lazarević iz Fuzzy Concepta, ističući da je više od 90% proizvođača u Srbiji, Italiji, Turskoj i Španiji zainteresovano da testira njihovo rešenje.
Iako još uvek ima prepreka – edukacija, pristup tehnologiji i finansiranje – sve više proizvođača prepoznaje da je ulaganje u inovacije neophodno za konkurentnost na tržištu. ”Bez povezivanja tehnologije i održivosti, nema ni sigurne proizvodnje hrane“, zaključuje Slobodan Krstić iz udruženja e-Razvoj, koje povezuje IT zajednicu i poljoprivrednike.
