Suša je društveni i ekonomski problem koji zahteva institucionalna rešenja. Iako se šteta u poljoprivredni samo od nekoliko skorašnjih suša meri u milijardama evra, država Srbija tek razvija osnovne strateške dokumente za borbu protiv suše i njenih posledica
Republički zavod za statistiku je u septembru objavio procenu ovogodišnjih prosečnih prinosa kukuruza: 4,8 tona po hektaru obrađene zemlje. Ova procena je znatno ispod rezultata tokom „dobrih“ godina, kada su prosečni prinosi preko 7,5 tona. Ako se prognoza RZS obistini, ove godine će se u Srbiji proizvesti čak 3,3 miliona tona manje kukuruza nego 2020. Krivac za ovako niske prinose je – vreme, navodi se na portalu Klima101.
Kako navodi sezonski izveštaj RHMZ Srbije, leto 2022. bilo je treće najtoplije od kad postoje merenja, ali i rekordno vrelo u mnogim delovima Vojvodine. U Novom Sadu, prosečna letnja temperatura bila je za čak 2,6 stepeni viša od tridesetogodišnje normale.
Ali, značajnija od temperature je količina vode. Kasnog proleća i tokom leta, veliki deo Evrope zadesila je nezapamćena suša – po nekim procenama najgora u poslednjih 500 godina. Mada je ona mahom zaobišla južne i centralne delove Srbije, stotine hiljada hektara polja kukuruza u Vojvodini nalaze se upravo u jednoj od najteže pogođenih regija, zajedno sa ostatkom Panonske nizije.
Suša je društveni i ekonomski problem koji zahteva institucionalna rešenja. Iako se šteta samo od nekoliko skorašnjih suša meri u milijardama evra, država Srbija tek razvija osnovne strateške dokumente za borbu protiv suše i njenih posledica.
Naime, Ministarstvo zaštite životne sredine je 1. maja 2020. godine najavilo izradu „Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanje posledica suša na teritoriji Republike Srbije“, što je deo državne obaveze prema Konvenciji UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom (UNCCD). Ovaj dokument treba da bude prvi korak u objedinjavanju i sistematizaciji borbe protiv posledica suše u domaćoj poljoprivredi.
U međuvremenu, aktuelni klimatski modeli predviđaju da će, sa porastom prosečne globalne temperature, nastaviti da raste i verovatnoća pojave ekstremnih vremenskih prilika kao što su suše. Trenutno stanje, u kojem se na svakih par godina prinosi naglo prepolove, temeljno ugrožava domaću ekonomiju i materijalno stanje poljoprivrednika. U pitanju je, najjednostavnije rečeno, kriza.
A ukoliko je cilj da se u budućnosti o kukuruzu i dalje pišu analize, a ne epitafi, moraju se ubrzano sprovesti institucionalne mere: pre svega unapređenje navodnjavanja, razvoj agrometeorologije, kao i sveobuhvatna edukacija poljoprivrednika.
