Do kraja 2016. godine potrošači u SAD će imati priliku da probaju genetski modifikovane jabuke koje je razvila jedna kanadska kompanija. Ovo voće otporno je na truljenje i ne menja boju kada se raseče i njeni tvorci smatraju je istorijskim projektom, preneo je nedavno „Njujork tajms”. Ovakvih vesti, makar prema našim zakonima koji isključuju proizvodnju i distribuciju GMO, u Srbiji još dugo neće biti i, bez obzira na to kako ko na to gleda, ovdašnji potrošači jedu isključivo jabuke iz tradicionalne proizvodnje.

Samo prošle godine, koja je bila kišna, Srbija je izvezla oko 160.000 tona jabuka, i to u Rusiju 85 odsto i ostatak u zemlje EU. Uvoz je znatno manji, ali je intenziviran u januaru i februaru, pokazuje statistika

– Imamo veliki potencijal za proizvodnju svih vrsta voća, a kada je reč o jabuci sve je više zasada i proizvođači to vrlo ozbiljno rade. Suština je da kada imate tržišta na koja možete da izvozite, to vam i ne dozvoljava ništa drugo osim ozbiljnosti u proizvodnji. Sa druge strane, ne možete ni da ugrozite druge zemlje, jer sa naših 250.000 godišnje proizvodnje, u najboljem slučaju, niste ni približno „jaki“ kao jedna Poljska, na primer, koja godišnje proizvede 2,7 miliona tona jabuka – kaže Evica Mihaljević iz Asocijacije „Plodovi Srbije”.

Prema njenim rečima, sve više potrošača traži deklaracije na uvid i bira voće koje kupuje i zato bi, kaže, trebalo insistirati na tome da deklaracije budu vidljivije, kako u trgovinama, tako i na pijacama.

– I dalje je ukus presuđujući kod naših potrošača. Mi imamo odlične, ukusne i sočne jabuke. I kada je reč o sortama, napredovali smo. Pre desetak godina je na našem tržištu dominirala sorta „ajdared”, sa 70 odsto tržišta, međutim sada je sve manje ove sorte, a sve više drugih jabuka poput „zlatnog” i „crvenog delišesa”, „breburna” i „greni smita” – kaže Mihaljević.

Izvoz, inače, raste, pa je sa 11.000 tona, koliko smo izvozili pre desetak godina, danas stigao do 160.000 tona, što ukazuje i na to da je sazrelo vreme da se formira jedan institut ili centralno mesto na kome bi svi proizvođači mogli da se u svakom trenutku obaveste o standardima, sortama i svemu drugom bitnom za proizvodnju.

U „Delta agraru” imaju odgovor na to zašto su važne nove sorte i kada je reč o potrošačima ponudili su im i jabuke iz premijum ponude, a to su tri vrste takozvanih klupskih jabuka – „modi”, „kiku” i „pink lejdi”. Proizvodnja klupskih jabuka znači da ova kompanija ima potpisan ugovor o licenci sa vlasnikom brenda za ekskluzivnu proizvodnju i distribuciju, što prati vrlo stroga kontrola.

– Jabuka kao što je „modi”, na primer, otporna je na prouzrokovače raznih bolesti, pa je i upotreba pesticida u njenoj proizvodnji upola manja. Ugovor sa vlasnicima licenci zaista mnogo obavezuje, reč je o velikim ulaganjima, ali zato potrošač u svakom trenutku ima garanciju da je kupio strogo kontrolisan proizvod koji je uvek posebno upakovan, ima nalepnicu i prati ga kvalitet koji ne sme da se menja. „Modi” i „kiku” proizvodimo, a „pink lejdi” za sada imamo zasađenu na jednom hektaru i u toku je probna proizvodnja, da vidimo da li će ovo podneblje biti dobro za nju, u šta ne sumnjamo. Ona je inače jedna od najslađih jabuka na svetu – kaže Julka Toskić, direktor stručne službe i marketinga „Delta agrara”.

„Delta agrar” pod jabukama ima 400 hektara na kima ostvaruje gotovo polovinu ukupne proizvodnje u Srbiji. Osim tri klupske jabuke, proizvodi i ostale među potrošačima poznate sorte. Kada je reč o kvalitetu, posebno ističu sertifikat „Global gep” koji garantuje kvalitet.

– U poslednje dve decenije smo svedoci povećane pažnje svetske javnosti na temu bezbednosti hrane. Ova tema inicirana je naročito od strane ekonomski razvijenih zemalja, koje su često i veliki uvoznici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Da bi se sve veći obim trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima iz nerazvijenih i zemalja u razvoju kontrolisao i bio efikasan, javila se potreba za standardizacijom proizvodnje, proizvoda, naročito onih koji potiču iz gorepomenutih zemalja. Kao rezultat toga pojavljuje se sve veći broj standarda čiji je cilj definisanje i upravljanje bezbednošću hrane koja se nalazi u prometu i dostupna je krajnjem potrošaču. Najveći broj ovih standarda je privatnog karaktera, mada su neki definisani i zvanično, na međunarodnom nivou od strane Ujedinjenih nacija, to jest njene komisije „Kodeks alimentarijus” – kaže Toskićeva.

Global GAP standard koji ima „Delta agrar” bavi se upravo kontrolom svih aktivnosti u procesu primarne poljoprivredne proizvodnje, to jest u procesu dobijanja poljoprivrednih proizvoda koji se koriste u svežem stanju, ali koji se mogu koristiti i za industrijsku preradu.

Pored procesa proizvodnje on kontroliše i procese berbe i neposrednog rukovanja proizvodima nakon berbe. Pri tome, pod rukovanjem se ne podrazumevaju aktivnosti obrade ili prerade proizvoda već isključivo jednostavne manipulativne aktivnosti (pranje, kalibriranje, skladištenje, pakovanje, transport i sl.).

Na pitanje kako umiriti potrošače kada je reč o korišćenju pesticida i njihovim ostacima u voću, jer mediji o tome pišu senzacionalistički, Toskićeva kaže da nema razloga za brigu.

– Postoje laboratorije u Srbiji u koje se pre berbe šalju uzorci u kojima se kontroliše njihova ispravnost i, pre svega, ostatak pesticida u njima. To trenutno rade dve laboratorije, međutim bilo bi dobro da postoji nacionalna referentna laboratorija. Iako kod nas jabuke prođu sve kontrole pre izvoza, na tržištu poput ruskog iste te jabuke prođu još rigoroznije kontrole, tako da je velika odgovornost na proizvođačima. Kada je reč o trgovinskim lancima, možemo sa sigurnošću tvrditi da ni jedna jabuka koja nije kontrolisana ne može da ide u prodaju. Kako je na pijacama i koliko su stroge kontrole, to ne znam – kaže naša sagovornica iz „Delta agrara”.

„Modi” ima „fejsbuk” profil

Prva klupska jabuka koju je počeo da proizvodi „Delta agrar” jeste „modi”. Vlasnik licence je jedna italijanska firma, a jabuka je ime dobila po velikom slikaru Modiljaniju, čiji su portreti obilovali  svetlim i jarkim bojama. Tako je trešnjacrvena boja i boja ove jabuke. Ona liči na delišes, ali ima čvrsto meso ploda i vrlo je sočna. U njenoj proizvodnji se koristi upola manje pesticida, a i prva je jabuka kod nas koja ima i svoj „fejsbuk” profil i oko 2.700 pratilaca.

U SAD stiže GMO

Američke regulatorne vlasti odobrile su dve vrste genetski modifikovanih jabuka otpornih na truljenje, usprkos protivljenju industrije organske hrane i ostalih kritičara koji su pokušali da spreče tu odluku.

Uprava za inspekciju Ministarstva poljoprivrede odobrila je nove jabuke koje je razvila kanadska kompanija „Okanagan” uz obrazloženje kako je „malo verovatno da će predstavljati rizik za poljoprivredu zbog pojačanog tretiranja pesticidima”.

Kompanija planira da ove jabuke prodaje pod nazivima „arktik greni” i „arktik golden” i tvrdi da su identične običnim jabukama, osim što ne trule.

– To je velika stvar za nas, jedva čekamo da ih ponudimo potrošačima – rekao je direktor kompanije Nil Karter koji je odluku uprave nazvao istorijskom .

Genetski modifikovane jabuke biće u manjim količinama dostupne krajem 2016. i trebaće još godine da bi postale široko dostupne.

—————————————————–

Crveni delišes

Plodovi su krupni, meso ploda je žuto, pokriveno crvenom bojom koja u punoj zrelosti dostiže tamnocrvenu boju. Ukusna je i sočna, slatka i aromatična. Za ovu jabuku utvrđeno je da sadrži znatno više antioksidanata nego druge sorte.

Zlatni delišes

Potiče iz SAD gde je otkrivena 1890 godine. Plod je krupan, konusnog oblika. Osnovna boja je zelenkasto-žućkasta, koja u punoj zrelosti prelazi u zlatnožutu. Izrazito je slatkog ukusa sa vrlo prijatnom aromom.

Greni smit

Jedan od najslavnijih izvoznih proizvoda Australije. Otkrivena je tako što je slučajno nikla na australijskoj deponiji smeća. Marija En Smit, baka koja ju je pronašla, otkrila je da je jabuka višenamenska, odnosno odlična kako za kuvanje tako i za potrošnju u svežem stanju. Do šezdesetih godina 20. veka bila je sinonim za jabuku. Ova pomalo neobična jabuka privlači oko svojom bojom trave. Poznata je kao sorta za netipična jabučarska područja, poput Dalmacije, Istre i Baranje.

Breburn

Prvo stablo ove sorte otkriveno je na Novom Zelandu pedesetih godina 20. veka, a s vremenom je postala jedna od najvažnijih komercijalnih sorti jabuke i prvoklasna desertna jabuka. Prva je moderna sorta jabuke koja je ukusom bliža starijim, klasičnim sortama. Hrskava je, nije tvrda i vrlo je sočna. Najukusnija je ohlađena nešto ispod sobne temperature.

Gala

Ova atraktivna i vrlo aromatična jabuka dolazi sa Novog Zelanda. Kombinacija je zlatnog delišesa i sorte Cox’s Orange Pippina-a.  Blagog je, slatkog okusa i pravi izbor za decu.

Politika