Kanada ubrzano jača veze sa Evropskom unijom, a odnos koji je do sada počivao pre svega na trgovinskom sporazumu CETA mogao bi da preraste u znatno dublje partnerstvo. Za kanadsku poljoprivredu Evropa predstavlja tržište vredno milijarde dolara, ali se istovremeno otvara pitanje – da li bi približavanje EU jednog dana značilo i približavanje njenim pravilima proizvodnje hrane?
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je danas da se otvore vrata da Kanada postane prvi „pridruženi član“ Evropske unije. Takav status trenutno nije definisan ugovorima EU, pa za sada nije jasno šta bi konkretno podrazumevao. Kanadski premijer Mark Karni govori o „jedinstvenom savezu“ sa Evropom, a ne o punopravnom članstvu.
Kanadska vlada navodi da dve strane žele da odu dalje od postojećeg CETA sporazuma, uz bližu saradnju u energetici, kritičnim mineralima, odbrani, veštačkoj inteligenciji, finansijama i drugim strateškim oblastima. EU je već drugi najveći trgovinski partner Kanade, a ukupna trgovina robom i uslugama dostigla je oko 178 milijardi kanadskih dolara u 2025.
Hrana jedan od aduta Kanade
Poljoprivreda u toj računici ima posebno mesto. Farm Credit Canada procenjuje da postoji prostor da Kanada poveća izvoz hrane i pića na tržišta izvan SAD za 9,4 milijarde dolara, pri čemu samo Evropa predstavlja potencijal od četiri do pet milijardi.
Najveće mogućnosti vide se u gotovoj hrani, biljnim uljima, konditorskim proizvodima, prerađenom voću i povrću i pićima. Kanadski agrar već beleži rast na evropskom tržištu – izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU i Veliku Britaniju dostigao je oko sedam milijardi dolara u 2025, odnosno 43 odsto više nego pet godina ranije.
Razlog za traženje novih kupaca je jasan: čak 78 odsto kanadskog izvoza hrane i pića odlazi u SAD, pa trgovinski sporovi sa najvećim susedom predstavljaju ozbiljan rizik za sektor.
A šta je sa evropskim pravilima?
Upravo tu počinje drugi deo priče. Deo predstavnika kanadskog agrara upozorava da američko tržište, zbog zajedničke granice, povezanih lanaca snabdevanja i sličnijeg regulatornog sistema, Evropa teško može da zameni.
Dodatnu dilemu predstavljaju stroža evropska pravila u oblastima poput sredstava za zaštitu bilja, biotehnologije i standarda proizvodnje hrane. U kanadskoj agrarnoj javnosti zato se već postavlja pitanje koliko bi eventualno dublje povezivanje sa EU zahtevalo regulatorno približavanje. Red River Farm Network takođe je ovih dana izdvojio okretanje Kanade ka Evropi kao jednu od važnih tema za poljoprivredno tržište.
Za sada, međutim, nema dogovora po kojem bi Kanada morala da preuzme poljoprivredne propise EU. Predlog o „pridruženom članstvu“ tek treba da dobije konkretniji sadržaj.
Zato je za kanadske farmere računica dvostruka: Evropa nudi veliko novo tržište za hranu, ali će mnogo zavisiti od toga da li će dublji savez ostati trgovinski i strateški – ili će doneti i nova pravila proizvodnje.
