Kašnjenje rane prolećne setve zbog snega
Pad temperature i sneg početkom marta pogodovao je oraničnim površinama i ratarskim kulturama u Šumadiji. Snežni pokrivač zaustavio je vegetaciju, umanjio mogućnost pojave biljnih bolesti i štetočina, ali je i povećao vodni režim u zoni korenovog sistema. Ipak, zbog ovakvih uslova doći će i do kašnjenja rane prolećne setve
Zlatka Živanovića, poljoprivrednika iz sela Lužnice kod Kragujevca, obradovao je snežni pokrivač koji na pojedinim mestima dostiže visinu i do 50 cm. Zlatko obrađuje 15 hektara zemlje, ističe i da su strna žita ušla povećane vegetacije u zimski period pa je sneg usporio dalji razvoj biljaka, a time ih i zaštitio od bolesti i štetočina.
“Ovaj sneg nam je dobro došao u uslovima kada smo imali veoma toplu jesen, tada su biljke ušle veoma bujne i više nego što treba u zimu. Zima nam je isto bila topla i sada je ovaj sneg povoljan jer zaustavlja razvoj vegetacije, kako zasejanih kultura tako i voća. Zemlja sa ovim snežnim padavinama u dubini nije mrzla, čak nije ni površinski sloj, tako da se ovo neće odraziti štetno na biljku, ožegotine se neće pojaviti na listu od mraza kod biljaka koje su zasejane”, rekao je Zlatko Živanović.
Sneg doneo potrebnu vlagu korenovom sistemu
Stručnjaci naglašavaju i da će sneg doneti potrebnu vlagu korenovom sistemu. U Šumadiji se očekuje 25 litara po metru kvadratnom kada se sneg otopi.
“Dobro je i izuzetno je povoljno što smo dobili ove dane i ovakvu temperaturu zbog količine padavina i zbog na neki način prekida vegetacije u svakom pogledu i prekida razvoja nekih bolesti i štetočina koje bi sigurno imale ekspanziju ili veći broj generacija da nije bilo ovakvih dana. Sada posle ovih uslova biće možda većih problema, odnosno čekanja da se uđe sa pripremom zemljišta za setvu, što znači da će u svakom slučaju doći do zakašnjenja te rane prolećne setve”, izjavio je Dobrivoje Popović, savetodavac za ratarstvo.
“Bila je prihrana, jedan deo proizvođača je već to uradio. Kada se pojave prvi lepi dani, nakon snega i kada budemo mogli da uđemo sa mehanizacijom treba izvršiti prihranu, zatim nam sledi sejanje jarih kultura, prolećnog ječma, ovsa, grahovice, crvene deteline… Što se cene tiče, cena će biti ista i da vam kažem nešto, mi seljaci čuvamo socijalni mir. Cena hleba se nije povećala, cena jajeta ista kao i pre osam godina, a dizel gorivo je 155 dinara. Osam kilograma pšenice nam treba za litar nafte, tako da optimalna cena po kilogramu za pšenicu treba da bude 35 dinara”, dodao je Živanović.
Stručnjaci savetuju i da se sa prvim lepim danima krene sa prihranom azotnim đubrivom kako bi se zemlja pripremila za setvu.
