Klima na Zemlji danas je više van ravnoteže nego ikada u istoriji posmatranja, a posledice ubrzanih promena koje su se odigrale tokom poslednjih decenija osećaće se stotinama, pa i hiljadama godina, upozorila je Svetska meteorološka organizacija (WMO) u najnovijem izveštaju o stanju globalne klime
Prema navodima ove agencije Ujedinjenih nacija, poslednjih 11 godina, od 2015. do 2025, bile su najtoplije otkako se vodi evidencija, dok je 2025. godina zauzela drugo ili treće mesto među najtoplijima, sa prosečnom globalnom temperaturom od 1,43 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
WMO je u ovogodišnjem izveštaju prvi put među ključne klimatske pokazatelje uvrstio i energetski disbalans planete. Reč je o rastućoj neravnoteži između energije koju Zemlja prima od Sunca i energije koju vraća u svemir. U stabilnim klimatskim uslovima te vrednosti su približno izjednačene, ali povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, metana i azot-oksida, poremetile su tu ravnotežu, prenosi Beta.
Kako se navodi, koncentracije ovih gasova dostigle su najviše nivoe u poslednjih 800.000 godina, što dodatno zagreva atmosferu, okeane i kopno, uzrokuje topljenje leda i pojačava klimatske ekstreme.
Više od 90 odsto viška toplote apsorbuju okeani, koji na taj način ublažavaju još snažniji porast temperature na kopnu. Ipak, količina toplote uskladištene u okeanima prošle godine dostigla je novi rekord, dok se stopa njihovog zagrevanja više nego udvostručila u poslednje dve decenije u poređenju sa periodom od 1960. do 2005. godine.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je da je globalna klima u vanrednom stanju i poručio da „svaki ključni klimatski indikator svetli crveno“. Generalna sekretarka WMO Seleste Saulo upozorila je da ljudske aktivnosti sve više narušavaju prirodnu ravnotežu i da će čovečanstvo sa tim posledicama živeti veoma dugo.
U izveštaju se navodi i da su toplotni talasi, šumski požari, suše, tropski cikloni, oluje i poplave tokom prošle godine izazvali hiljade smrtnih slučajeva, pogodili milione ljudi i doneli milijarde dolara ekonomskih gubitaka.
WMO posebno upozorava da klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi imaju ozbiljne posledice po poljoprivrednu proizvodnju, bezbednost hrane, zdravlje ljudi i društvenu stabilnost. Sve češći poremećaji u proizvodnji hrane, izazvani sušama, vrućinama, obilnim padavinama i olujama, sve više utiču ne samo na ekonomiju, već i na migracije i ukupnu otpornost društava.
