Klimatske promene imaju merljiv uticaj na kvalitet vazduha, a samim tim i na zdravlje ljudi, što znači da se ove dve stvari moraju rešavati zajedno, a ne izolovano, pokazao je izveštaj koji je juče objavila Svetska meteorološka organizacija
Ovaj izveštaj je napravljen na osnovu klimatskih podataka i kvaliteta vazduha u 2022. godini, dok se tekuća 2023. godina smatra još ekstremnijom. Prema ovom izveštaju, efekti zagađenja usled visokih temperatura često se zanemaruju, ali su podjednako štetni.
”Toplotni talasi pogoršavaju kvalitet vazduha, sa negativnim efektima na ljudsko zdravlje, ekosisteme, poljoprivredu i zaista naš svakodnevni život. Klimatske promene i kvalitet vazduha ne mogu se tretirati odvojeno. Oni idu ruku pod ruku i sa njima se mora boriti zajedno kako bi se prekinuo ovaj začarani krug“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas u saopštenju.
Primeri navedeni u izveštaju uključuju severozapad Sjedinjenih Država, gde su toplotni talasi izazvali požare, kao i toplotni talasi širom Evrope koji su bili praćeni prodorom pustinjske prašine. Oba su dovela do opadanja kvaliteta vazduha 2022. godine.
Brazilske studije slučaja, koje su citirane u izveštaju, pokazale su kako parkovi i drveće pokrivene oblasti u gradovima mogu poboljšati kvalitet vazduha, apsorbovati ugljen-dioksid i sniziti temperature, i na taj način koristiti stanovnicima.
Služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus saopštila je juče da je Zemlja upravo imala tri najtoplija zabeležena meseca, pri čemu je jul bio najtopliji mesec ikada zabeležen, a sledi ga avgust. Takođe, tekuća 2023. godina je na putu da postane najtoplija godina u istoriji. U međuvremenu, istraživači se široko slažu da klimatske promene izazivaju intenzivnije i češće toplotne talase, a da to zauzvrat dovodi do sve većeg rizika od ozbiljnijih požara u prirodi, saopštila je SMO.
”Toplotni talasi i šumski požari su usko povezani“, rekao je Lorenco Labrador, istraživač SMO u mreži Global Atmosfer Voč. ”Dim od šumskih požara sadrži materije koje utiču ne samo na kvalitet vazduha i zdravlje, već i oštećuju biljke, ekosisteme i useve i dovode do veće emisije ugljenika. Iako je ovo bila rekordna sezona šumskih požara, posebno u Evropi i zapadnoj Kanadi, odnosi i interakcije i hemijski procesi koji povezuju klimatske promene sa atmosferskim zagađenjem nisu linearni“, rekao je Lorenco u saopštenju.
