Iako nije toliko očigledno, ekstremno visoke temperature u velikoj meri stvaraju probleme i u plasteničkoj proizvodnji. U takvim uslovima biljke je potrebno redovno rashlađivati, a sve češće se pojavljuju bolesti i štetočine koje do pre desetak godina ovde nisu bile prisutne
”Zbog klimatskih promena moraćemo da menjamo tipove plastenika, jer će u postojećim biti jako teško održati proizvodnju. Temperatura u zatvorenom prostoru je za 15-20 stepeni viša nego na otvorenom, tako da je obavezno senčenje plastenika. To podrazumeva velike troškove. Takođe, moraćemo da uvedemo i automatsko navodnjavanje da bismo mogli više puta da zalivamo, odnosno da hladimo biljke”, kaže poljoprivrednik Sabolč Čikoš.
Kako dodaje, usled povećanja prosečne temperature, štetočine sve ranije napadaju biljke, a pojavile su se i neke nove vrste koje pre petnaestak godina kod nas nisu ni postojale.
Pre deset godina, kažu poljoprivrednici, bilo je i tripsa i grinja, ali u daleko manjem broju nego sada. “Zime su blage, a te štetočine prezimljavaju u zemljištu i čim temperature porastu, one počinju da se razmnožavaju i sa njima se teško izlazi na kraj. Sredstva za zaštitu biljaka koje koristimo deluju, ali je problem što se insekti sada mnogo brže razmnožavaju. Tako smo, recimo, pre deset godina imali pet generacija nekih insekata, a sada ih za jedno leto bude i deset generacija”, objašnjava Čikoš.
Stručnjaci potvrđuju da se proizvodnja u plastenicima poslednjih godina suočava sa sve većim izazovima. Ukoliko se ovakav scenario nastavi i u narednom periodu, proizvođači će morati da sprovedu mere koje bi sprečile zagrevanje plastenika i smanjile vreme između navodnjavanja.
Takođe, biće potreban i drugačiji unos hraniva zbog brzog prolaska biljaka kroz faze razvoja, kao i drugačija zaštita od bolesti i štetočina. “Kod izbora pesticida mora se voditi računa o kratkom periodu sazrevanja plodova i konzumaciji često bez termičke obrade. Zbog toga preporučujemo integralnu zaštitu sa upotrebom pesticida sa kratkom karencom ili bioloških preparata uz postavljanje klopki”, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) Zrenjanin.
Veoma je bitno da se prate saveti PIS-a koji kontinuirano prati stanje svih useva u zemlji i o svim pojavama i promenama informiše poljoprivrednike.
