Klimatske promene smanjuju prinos i kvalitet pšenice
Uticaj klimatskih promena na proizvodnju pšenice u pogledu prinosa, ali i u pogledu kvaliteta hlebnog žita je mnogo veći nego što možemo i da pretpostavimo. Promene vremenskih uslova i vremenski ekstremi utiču i na samu biljku pšenice ali i na ceo ekosistem koji je okružuje – nažalost ne pozitivno, navodi se u analizi Jasne Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije
Promenjeno klimatsko okruženje u žitorodnim regionima pogoduje razvoju štetočina koji napadaju pšenicu, uključujući pre svega insekte i poljske plesni, povećavajući verovatnoću njihove pojave i njihovu brojnost. Zbog toga i zdravstvena bezbednost hlebnog žita sve ćešće može biti stavljena pod upitnik, prenosi posrtal Klima101.
Pored šturog zrna i manjih prinosa, posledica tropskih vrućina u vreme nalivanja zrna pšenice je i poremećaj u procesima sinteze ključne gradivne materije pšeničnog zrna koja je čini jedinstvenom sirovinom za proizvodnju mekog, elastičnog, vazdušastog hleba – glutena. Kratki molekuli glutena koji se formiraju u ovakvim slučajevima na kraju rezultiraju neelastičnim testom koje se teško oblikuje u veknice, kiflice, pite i druge specijalitete zadajući muke pekarima.
Bilo je i godina u kojima su ekstremni klimatski događaji imali drugačije posledice. Tako će, na primer, 2010. i 2018. godinu i ratari i prerađivači hlebnog zrna pamtiti po olujnom vremenu i neprekidnim pljuskovima u vreme žetve zbog kojih je pšenica na njivama polegla, poljoprivredna mehanizacija danima nije mogla da uđe u njive i pokupi zreo rod pšenice. Pšenica koja je na njivama natopljena kišom je na klasu krenula da klija zbog čega su pekari imali muke radeći sa lepljivim, osetljivim, nestabilnim testom.
Do potrošača je u ekstremnim slučajevima, kada tehologija nije mogla da pomogne, stizao hleb pretamne kore, gnjecave sredine ili spoljoštenog oblika.
Posledice mogu biti još ozbiljnije, pogotovo ako klimatski uslovi rezultiraju takvim promenama koje mogu da ugroze zdravlje potrošača. Takva situacija se desila 2019. godine. Ekstremne kiše početkom maja, u vreme cvetanja pšenice, pogodovale su razvoju poljske plesni – fuzarijuma. Poljske plesni su potencijalni proizvođači mikotoksina, u ovom slučaju deoksinivalenola koji izaziva mučninu, a u većim količinama može biti fatalan.
Te 2019. godine je, samo zahvaljujući odlučnoj i sistematskoj akciji mlinara, pekara i inspekcijkih službi, sprečeno da se proizvodi od kontaminirane pšenice nađu na stolovima potrošača.
