U okviru specijala “Naučnice protiv klimatskih promena” dr Jasna Mastilović sa Instituta BioSens Univerziteta u Novom Sadu pričala je na temu raznorodnih, vidljivih i nevidljivih posledica klimatskih promena na poljoprivredu, prenosi Klima101
“Kada sam ja bila u osnovnoj školi, jedna od prvih lekcija koja se učila iz poznavanja prirode i društva bila je: živimo u Vojvodini, a Vojvodina je žitnica Evrope”, kaže dr Mastilović, koja je, po svojim rečima, pšenicom bavi već 40 godina.
“Vojvodina ima najplodniju zemlju u Evropi. Možda i danas to deca uče u školi. Međutim, šta realnost kaže: u vreme kada sam ja to učila u školi, prosečan sadržaj humusa u vojvođanskoj zemlji bio je oko 5%. A sada, preko 5% humusa ima manje od 1% vojvođanskih njiva. A većina njiva je pala na ispod 1% humusa, pa i ispod pola procenta”.
Jasna je jedan od naših vodećih stručnjaka za pšenicu, sa darom da na neposredan način objašnjava veze između naizgled nepovezanih fenomena – kao što su na primer klimatske promene sa jedne strane, i kvalitet hleba koji jedemo sa druge. Kvalitet našeg hleba, kaže ona, zavisi pre svega od pšenice od koje je nastao. “Znaju ljudi koji prave hleb kod kuće da on nekad uspe, a nekad ne uspe”, objašnjava naša naučnica.
“Ali tu nismo mi krivi. Krivo je brašno, a na brašnu ne piše ni da je super kvaliteta, ni da je lošijeg”. U pitanju su problemi koji postoje odvajkada: kakva je sorta u pitanju, kakvo je zemljište, da li je bilo pripremljeno, pođubreno, da li je bilo štetočina, kakvo je vreme bilo u kom periodu razvoju biljke.
Međutim, u poslednjih par decenija, najmanje jedan od ovih faktora sve manje liči na te prilike koje važe “odvajkada”: klimatske promene drastično menjaju vremenske uslove, a sa njima, nažalost, i svaki oblik poljoprivrede na svakom poljoprivrednom zemljištu, na celoj zemaljskoj kugli.
“Nekada je osnovni problem u proizvodnji pšenice bio: da li će sneg da padne, ili će biti golomrazica?”, objašnjava dr Jasna Mastilović prilike u Srbiji. “Ako je golomrazica tokom hladne zime, kada bude -20 °C, ta mlada biljčica će biti oštećena, prinosi će biti niži i kvalitet će biti niži. Međutim, poslednjih godina, šta imamo? Imamo blage zime i nije neki problem u golomrazici. Veći je problem da li će pasti sneg u aprilu”.
Problemi koje stvaraju klimatske promene u poljoprivredi ponekad mogu da budu gotovo pa nevidljivi, i bez naučnog znanja ne bismo ni mogli da povežemo naš problem sa njegovim pravim izvorom.
