Visoke temperature i dugi sušni periodi, koji su zbog klimatskih promena sve češće, ugrožavaju šumska stabala sušeći njihovu koru. Tako oslabljena stabla štetočine i patogeni organizmi lakše napadaju, koja su potom podložnija negativnom dejstvu vetra. Superćelijske oluje i požari u kratkom roku zbrišu hiljade, pa i milione kubnih metara drveta
Direktor Uprave za šume u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Stamatović navodi da je ove godine prisutan dvostruki efekat. Sušan period, nedostatak vlage koji utiče na fiziološku slabost biljaka i sušenje, a sa druge strane, ekstremne toplote izazivaju upalu kore i takođe sušenje.
Kao posledica sušnih godina na Tari i Kopaoniku registrovano je sušenje stabala. ”To dovodi do fiziološkog slabljenja stabala i čitavih šumskih kompleksa koji bivaju podložni napadu nekih patogenih organizama, a ako su ti patogeni organizmi napali korenov sistem, onda su ta stabla i čitave šume podložene negativnom uticaju vetra, koji je na području Evrope prepoznat kao jedan od najvećih uzručnika šteta u šumama“, objašnjava Slobodan Milanović, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu na Katedri za zaštitu šuma.
Prošle godine u Vojvodini je zbog superćelijskh oluja nastala šteta od skoro milion kubnih metara drveta. Na područjima gde ih ranije nije bilo, javljaju se nove štetočine. ”U pitanju je gubar, jedna od najznačajnijih štetočina lišćarskih šuma u Srbiji. Gusenice radije biraju ta stabla koja su bila na suši i bolje se i brže razvijaju na njima. Suočavamo se sa problemom novih vrsta sa kojima se do sada nismo sretali, tako da je 2013. po prvi put zabeležena na teritoriji Srbije jedna štetočina koja napada hrastove šume – mrežasta hrastova stenica“, precizirao je profesor Milanović i dodao da ne postoje registrovani insekticidi koji se mogu primenjivati u zaštiti šuma aplikacijom iz aviona, te da ne postoji način da se ta štetočina zaustavi.
Klimatske promene zahtevaju i prilagođavanje kada je reč o upravljanju šumama. ”Subvencionišemo izgradnju šumskih puteva. Šumski put je jedna od najznačajnijih sistemskih mera i za zaštitu od požara. Vodozahvati, izradnja protivpožarnih pruga, to su preventivne mere. A s druge strane sam sistem monitoringa i aktivnosti struke na terenu je doprineo da sve što se pojavilo, da je u vrlo kratkom periodu rešeno“, rekao je Stamatović.
Druga Nacionalna inventura šuma, koja je sprovedena od 2018. do 2023., pokazuje da je 39,01% teritorije Srbije pokriveno šumom.
