Povodom Svetskog dana klimatskih promena, stručnjaci upozoravaju da je Srbija među najugroženijim zemljama u Evropi kada je reč o posledicama porasta temperature i vremenskih ekstrema. Poljoprivreda, vodosnabdevanje i energetski sektor već beleže ogromne gubitke, a procene govore da bi štete u narednim decenijama mogle premašiti 15 milijardi evra
Srbija i region jugoistočne Evrope trpe posledice klimatskih promena iznad svetskog proseka, upozorava Žarko Petrović, rukovodilac Tima za vitalni razvoj Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), povodom 4. novembra – Svetskog dana klimatskih promena.
Prema njegovim rečima, klimatske promene pogađaju sve sektore privrede, ali su najugroženiji poljoprivreda, vodosnabdevanje i proizvodnja električne energije iz hidropotencijala.
”Nije pitanje koji sektor je pogođen, već koji nije. Nažalost, svi trpe posledice, samo je pitanje kada će i u kojoj meri štete postati vidljive“, ističe Petrović.
Ekstremi koji menjaju svakodnevicu
Porast globalne temperature uzrokuje sve češće vremenske ekstreme – obilne padavine, duge suše i visoke temperature. „To stvara stres ne samo za ljude, već i za biljke, životinje i čitave sisteme hrane. Način na koji se grejemo, putujemo i proizvodimo hranu moraće da se prilagodi novim uslovima“, objašnjava Petrović.
Ogromni gubici u poljoprivredi
Samo u poslednje dve decenije, poljoprivreda u Srbiji pretrpela je oko sedam milijardi evra štete. Procene pokazuju da bi u narednim decenijama taj iznos mogao da premaši 15 milijardi evra, dok je samo tokom prošle godine šteta u privredi procenjena na oko milijardu evra.
”Važno je i pitanje ko snosi taj trošak – da li celo društvo ili ranjive grupe koje žive od poljoprivrede. Upravo one najčešće trpe najveće posledice“, upozorava Petrović.
Nacionalni program prilagođavanja
Pozitivan korak predstavlja Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine. Program predviđa niz konkretnih mera – zadržavanje vode, praćenje klimatskih parametara, sistem ranog upozoravanja na suše, edukaciju i podizanje svesti građana, modernizaciju vodosnabdevanja i prevenciju klimatskih katastrofa.
”Najvažnije su mere zadržavanja vode, jer su padavine danas sve neravnomernije – smenjuju se poplave i dugi sušni periodi“, naglašava Petrović.
Nedostatak podataka za efikasne mere
Iako Srbija ima dobre podatke o klimatskim rizicima, nedostaju analize koje bi pokazale koje su mere prilagođavanja najefikasnije i najisplativije. Petrović ističe da je za to neophodna saradnja nauke, privrede i lokalnih zajednica: „Novac treba ulagati u rešenja koja daju stvarne rezultate.“
Pariski sporazum i globalni izazovi
Četvrti novembar obeležava i dan kada je Pariski sporazum stupio na snagu 2016. godine. Međutim, Petrović upozorava da svet ne ide u dobrom pravcu:
”Granica od jednog i po stepena rasta temperature već je gotovo dostignuta, a ako se ne smanje emisije, vrlo brzo ćemo preći i granicu od dva stepena, što bi imalo nesagledive posledice.“
Fokus na konferenciji KOP30 u Brazilu
Na predstojećoj Klimatskoj konferenciji KOP30, koja se sledeće nedelje održava u Brazilu, biće reči o nacionalnim doprinosima država, merenju napretka u prilagođavanju, ali i o uticaju klimatskih promena na zdravlje ljudi – fizičko i mentalno.
”To je jedna od najvećih svetskih konferencija, sa više od 6.000 učesnika. Nadamo se da će doneti konkretne rezultate – i u ublažavanju i u prilagođavanju klimatskim promenama“, zaključuje Petrović.
