Usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi ključno je za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku. Te prakse održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene, čuvaju biodiverzitet i životnu sredinu i obezbeđuju održivu proizvodnju hrane za buduće generacije, rečeno je na konferenciji o regenerativnoj poljoprivredi održanoj u sredu u Beogradu, u organizaciji Saveta stranih investitora (FIC) Srbije
Kako je istaknuto na skupu, FIC je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), organizovao prvu konferenciju ”Ubrzaj svoj put ka regenerativnoj poljoprivredi“ sa namerom da naglasi važnost i podigne svest javnosti o značaju regenerativne poljoprivrede i njenog inovativnog pristupa, a koji je fokusiran na obnavljanje i očuvanje prirodnih resursa, uz istovremeno povećavanje produktivnosti poljoprivredne proizvodnje.
Član Upravnog odbora Saveta i regionalnog direktora EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli istakao je da je ovo i prilika za srpske poljoprivrednike da se integrišu u međunarodne lance vrednosti. Direktor u EBRD, zadužen za definisanje strategije i ostvarivanje klimatske politike Tomas Burit istakao je da se EU obavezala na ambiciozne ciljeve u vezi sa održivom proizvodnjom hrane u skladu sa zakonom o klimi i putem svoje strategije od njive do trpeze koja će uticati na proizvodnju hrane u EU, ali i zemljama koje izvoze na tržište EU.
”Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uključujući i kombinovano finansiranje i finansiranje emisijom ugljenika“, rekao je Burit.
Na panel diskusiji otvorena su i brojna pitanja poput politika ulaganja globalnih kompanija u očuvanje zdravog zemljišta, upravljanje vodama, reciklažu otpada radi smanjenja emisije CO2, ali i na koji način je potreba za održivim poslovanjem uticala na izbor proizvoda, upravljanje lancem snabdevanja i na rad maloprodajnih objekata odnosno, na saradnju sa lokalnim farmerima i zašto je važno podržati lokalne proizvođače u pogledu razvijanja održivog modela poslovanja.
