Na debati o značaju borbe protiv klimatskih promena i unapređenju energetske politike istaknuto je da je 2015. ključna godina za postizanje dogovora o globalnoj borbi protiv klimatskih promena i da svoj doprinos treba da pruži i Srbija.
Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Davenport je istakao da Evropa pridaje veliki značaj borbi protiv klimatskih promena i da je donela niz mera za smanjenje emisije gasova staklene bašte, prenosi Tanjug.
Davenport je rekao da Srbija preuzima vođstvo u regionu i da se očekuje da ove nedelje predstavi svoje planove na zajedničkoj konferenciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Evropske komisije pod pokroviteljstom premijera Aleksandra Vučića i potpredsednika Komisije Maroša Šefčoviča.
“Odluka Srbije o smanjenju emisija štetnih gasova i blagovremeno usvajanje zakonodavstva EU u oblasti klime i energetike će nesumnjivo imati pozitivne efekte”, napomenuo je Davenport.
To će, prema njegovim rečima, doprineti budućim investicijama u sektoru energetike, unaprediti sigurnost snabdevanja energijom, i konačno dovesti do prelaska na privredu koju karakteriše niska potrošnja uglja.
Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić ukazao je na značaj završnog samita ovog pregovaračkog ciklusa, koji će se održati u Parizu u decembru, kada će se videti da li će višegodišnji globalni napori u borbi protiv klimatskih promena uroditi plodom.
“Ovo je poslednji politički trenutak u kome će naša generacija moći da postigne dogovor”, upozorio je Jeremić i istakao da je za postizanje napretka u ovom procesu ključno razumevanje političkih aktera i stručnjaka.
Prema rečima bivšeg predsednika Generalne skupštine UN, Srbija je poljoprivredna zemlja sa slabom infrastrukturom u kojoj bi još jedna katastrofalna prirodna nepogoda poput prošlogodišnjih poplava mogla da uništi budućnost mnogih generacija.
“Srbija ima šansu da učestvuje u pregovorima o klimatskim promenama”, rekao je Jeremić i dodao da je to dobra prilika za saradnju regiona u energetskom sektoru.
Jeremić je ocenio da će privatni sektor lakše tu prepoznati prostor za saradnju, ali da vlade zemalja regiona treba da igraju energičniju ulogu.
Francuska ambasadorka Kristin Moro istakla je da bez učešća građana odnosno javnosti ne može da se postigne uspeh u zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena.
“Neophodan je doprinos svakog građanina da bi vlade shvatile značaj borbe protiv klimatskih promena”, rekla je ona.
Francuska, koja je domaćin završnog samita ovog pregovaračkog ciklusa, uključila se u tu borbu jer, kako je Moro navela, ta “borba predstavlja deo borbe za poštovanje ljudskih prava”.
Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta na Institutu za meteorologiju, objasnio je da je glavni razlog globalnog zagrevanja povećana koncentracija ugljen-dioksida na planeti, pre svega zbog prekomerne upotrebe fosilnih goriva.
“Nauka je već decenijama svesna problema, ali nedostajala je veza nauke i donosioca odluka”, istakao je on i upozorio da ako čovečanstvo nastavi da ovim tempom koristi fosilna goriva, štete po planetu će biti nesagledive.
Obnovljivi izvori odgovor na klimatske promene
Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta, istakao je da je energetika najodgovornija za stanje u kojem je planeta danas, a da je odgovornost naše generacije ogromna.
Najvažniji deo odgovora na klimatske promene je, prema njegovim rečima, prelazak na obnovljive izvore energije kao što su sunce, vetar, voda, s jedne strane, i energetska efikasnost koja, kako je ocenio, u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou.
Srbija dve trećine električne energije proizvodi u termoelektranama, a jednu trećinu u hidroelektranama, upozorio je Rajaković.
Potpredsednica UO Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Ana Brnabić ukazala je na dijametralno suprotne trendove u EU i Srbiji. Dok EU ide ka energetskoj sigurnosti i diverzifikaciji, Srbija i region čine sve da se održi status kvo, smatra Brnabićeva.
Prema njenim rečima, u Evropi je za poslednje dve decenije primetan trend većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, a u Srbiji se u poslednjih 30 godina proizvodnja energije nije nimalo promenila.
Globalnoj debati o klimatskim promenama, koju je organizovao CIRSD u partnerstvu sa Ambasadom Francuske, u rezidenciji francuskog ambasadora prisustvovao je veliki broj studenata, stručnjaka, kao i predstavnika medija.
