Poljoprivrednik koji sedi u kancelariji u odelu, gleda u računar na koji mu stižu podaci dobijeni dronovima i senzorima tla i tako iz fotelje nadgleda proizvodnju na njivi – slika je koju smo zamišljali kada je počelo da se priča o tome da će digitalizacija poljoprivrede uneti potpunu revoluciju u ovu oblast. A šta je realnost?
”Poljoprivrednici su svesni, bar u načelu, da nove tehnologije donose određene koristi, ali smatram da im nije najjasnije na koji način, jer nemaju uvid kako one zapravo rade. Vrlo često postoje određena rešenja koja i nisu prilagođena percepciji prosečnog poljoprivrednika, pa su ona u startu osuđena na neuspeh. Teško je očekivati da poljoprivrednik koji treba da vodi računa o organizaciji poslova na gazdinstvu može samostalno da primenjuje sve mogućnosti koje nosi industrijska revolucija 4.0 što implicira da će se u poljoprivredi stvarati potreba za dodatnim delatnostima koja će se bazirati pre svega na podršci u prikupljanju i obradi podataka”, ističe prof. dr Marko Kostić sa Departmana za poljoprivrednu tehniku NS Poljoprivrednog fakulteta.
Jedan od stubova evropskog Zelenog dogovora je strategija “od njive do trpeze”. Ključ uspeha za održivu proizvodnju hrane jeste digitalizacija sektora.
”Digitalizacija poljoprivrede podrazumeva uvođenje savremenih informacionih tehnologija u poljoprivredu sa ciljem unapređenja sistema donošenja odluka kako bi se smanjila upotreba agrohemijskih sredstava, povećao prinos i kvalitet i smanjila kontaminacija prirodnog okruženja štetnim materijama koje se koriste u poljoprivredi”, objašnjava Kostić.
Kako kaže, tekuća praksa pri donošenju odluka u biljnoj proizvodnji temelji se na tradicionalnim obrascima, prethodnom iskustvu, intuiciji individue, a najviše na nasleđenim navikama iz prošlosti.
”Jedna od najvećih barijera za primenu savremenih tehnologija jeste visoka nabavna cena i spor obrt kapitala u poljoprivredi. Osim toga, tu je i nepovoljna starosna struktura poljoprivrednika, nizak stepen obrazovanja, rizik proizvodnje.. U narednom periodu kada tehnologije pojeftine i dođu mlađe generacije koje bolje razumeju informacione tehnologije, prihvatanje će biti značajnije”, smatra Kostić.
Jedna od zabluda je da su ove tehnologije napravljene samo za velike proizvođače. Primena koncepta precizne poljoprivrede nikako nije rezervisana samo za velika gazdinstva, jer je reč o tehnološkom konceptu koji nije apriori vezan za skupu tehniku, ističe on.
