Sjedinjene Američke Države i dalje su najveći pojedinačni izvoznik hrane u svetu, sa oko 172 milijarde dolara vrednim izvozom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 2024. godini. Ipak, globalna mapa trgovine hranom sve je složenija: Brazil i Holandija sve snažnije pariraju SAD po vrednosti izvoza, Kina je postala najveći svetski kupac hrane, dok je rat u Ukrajini iz temelja promenio tokove trgovine žitaricama
Merenje izvoza hrane nije jednostavno, jer međunarodne organizacije, poput FAO i Svetske trgovinske organizacije, pod „poljoprivrednim proizvodima“ podrazumevaju ne samo žitarice, meso, mleko i druge prehrambene proizvode, već i pojedine neprehrambene proizvode, kao što su pamuk, duvan i rezano cveće. Prema tim podacima, globalna trgovina poljoprivrednim proizvodima premašila je dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini, prenosi WorldAtlas.
Kada bi se posmatrala kao jedinstven blok, Evropska unija bila bi najveći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Ipak, na nivou pojedinačnih država, prvo mesto drže SAD, čiji se izvoz oslanja na ogromnu proizvodnju soje, kukuruza, mesa, mlečnih proizvoda, pšenice i orašastih plodova. Najveći kupci američkih poljoprivrednih proizvoda su Kanada, Meksiko, Kina i Japan.
Istovremeno, SAD su i jedan od najvećih svetskih uvoznika hrane, sa skoro 200 milijardi dolara vrednim godišnjim uvozom, što pokazuje da njihova uloga u globalnoj trgovini hranom nije samo izvozna.
Brazil sve jači konkurent SAD
Brazil je tokom poslednje dve decenije ostvario snažan uspon i danas zauzima drugo mesto među najvećim izvoznicima hrane. Njegov izvoz oslanja se na soju, govedinu, šećer, kafu, živinsko meso i kukuruz.
Najveći kupac brazilskih poljoprivrednih proizvoda je Kina, koja je 2023. godine uvezla oko 56 milijardi dolara robe iz Brazila, pre svega soju za stočnu hranu i proizvodnju jestivog ulja. Jeftinije zemljište, duga vegetaciona sezona i velika ulaganja u agrobiznis pretvorili su Brazil u direktnog konkurenta SAD u više ključnih roba.
Holandija je, s druge strane, jedno od najvećih iznenađenja na listi. Iako je reč o maloj i gusto naseljenoj zemlji, ona je treća u svetu po vrednosti izvoza, zahvaljujući visokotehnološkoj proizvodnji u plastenicima i staklenicima, snažnom mlečnom sektoru i luci Roterdam, koja je jedan od najvažnijih evropskih centara za preradu i reeksport hrane.
Značajan deo holandskog izvoza čine proizvodi koji su proizvedeni u drugim zemljama, a kroz Holandiju prolaze radi prerade, skladištenja ili daljeg plasmana. U ukupne vrednosti uključeni su i neprehrambeni proizvodi hortikulture, poput rezanog cveća.
Kina proizvodi mnogo, ali još više kupuje
Iako je Kina najveći svetski proizvođač hrane, ona nije i najveći izvoznik. Naprotiv, Kina najveći deo sopstvene proizvodnje troši na domaćem tržištu, a istovremeno uvozi ogromne količine hrane.
Kina je danas najveći pojedinačni uvoznik hrane u svetu, sa uvozom vrednim više od 200 milijardi dolara godišnje. Beleži veliki deficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima, dok izvozi oko 72 milijarde dolara prerađene hrane, morskih plodova i povrća.
Njena ključna uloga u globalnom agrotržištu zato nije uloga prodavca, već kupca. Upravo zbog toga su američki i brazilski izvozni rezultati veoma osetljivi na promene kineske tražnje.
Rat promenio tokove trgovine žitaricama
Nijedan događaj u novije vreme nije snažnije promenio globalnu mapu izvoza hrane od rata u Ukrajini. Pre ruske invazije u februaru 2022. godine, Rusija i Ukrajina zajedno su obezbeđivale oko četvrtinu svetskog izvoza pšenice, dok je Ukrajina bila jedan od vodećih izvoznika kukuruza i suncokretovog ulja.
Gotovo sav taj izvoz išao je preko crnomorskih luka. Kada su one blokirane, ukrajinski izvoz žitarica u proleće 2022. godine pao je za više od 90 odsto, a globalne cene hrane dostigle su rekordne nivoe.
Izvoz je delimično obnovljen kroz evropske „koridore solidarnosti“ drumom, železnicom i Dunavom, kao i kroz Crnomorsku inicijativu za žito, koju su u julu 2022. posredovali Ujedinjene nacije i Turska. Tokom naredne godine iz Ukrajine je izvezeno skoro 33 miliona tona žitarica i drugih prehrambenih proizvoda, ali se Rusija iz tog sporazuma povukla u julu 2023. godine.
Ukrajina je potom uspostavila sopstveni zaštićeni obalski plovni koridor kako bi nastavila izvoz, ali se njen položaj nije u potpunosti oporavio. Procene pokazuju da je ukrajinski izvoz kukuruza, ječma i pšenice u 2025. godini bio oko 35 odsto manji nego 2020. godine, zbog izgubljenog zemljišta, oštećene lučke infrastrukture i napada na brodove.
Ranjiv sistem koji zavisi od malog broja zemalja
Najveći teret poremećaja podnele su zemlje uvoznice. Egipat, veliki deo Severne Afrike, Bliski istok, kao i delovi Južne i Jugoistočne Azije, godinama su se u velikoj meri oslanjali na pšenicu iz Rusije i Ukrajine. Cenovni šok iz 2022. godine dodatno je pogoršao prehrambenu nesigurnost u mnogim državama.
Globalna trgovina hranom pokazuje koliko je sistem snabdevanja koncentrisan. SAD, Brazil i Holandija prednjače po vrednosti izvoza, Rusija ima veliki uticaj na tržište pšenice, dok kineska tražnja pomera tržišta od američkog Srednjeg zapada do unutrašnjosti Brazila.
Takva koncentracija čini sistem efikasnim u stabilnim vremenima, ali i veoma ranjivim u krizama. Suša u jednoj velikoj proizvodnoj regiji ili rat u drugoj mogu brzo da se preliju na cene hrane širom sveta, zbog čega pitanje ko izvozi najviše hrane nije samo ekonomsko, već i strateško pitanje globalne sigurnosti.
